Šta to, ako žele, Beograđani mogu da nauče od Džona

Ne nose svi heroji plašt. Džon nosi metliice i đubrovnik. Na Dorćolu njega mnogi vide kao heroja. Svakog dana već tri godine ustaje pre osam sati, pročita novine i onda lagano na posao iako je u penziji.

„Oko devet siđem sa alatima da pokupim đubre u okolini, počeo sam ovde oko zgrade i onda sam video đubre u dečijim igralištima i to se meni ne sviđa tako da sam počeo malo po malo i proširio rad. Svaki dan dobijem reči hvale od komšija i družim se sa nekima", priča Džon.

Džon čisti praktično ceo kvart zajedno sa Pančićevim parkom. Snage i energije mu ne manjka ali možda je tajna i u tome što pola godine živi u Beogradu pa pola godine na Novom Zelandu.

„Meni nije loš posao, kad je vreme dobro, idem napolje u šetnju, to je dobra vežba za starac. Ja sad imam 70 godina i treba nešto da radim", dodaje.

Kada završi sa obavezama koje mu niko nije nametnuo, pokupi unuka iz vrtića pa neretko odu do Zoološkog vrta. Komšiluk zna koliko je Džon važan u njihovom kraju.

„Džon bi trebalo da bude primer svima nama u Beogradu. On je došao čovek sa strane, i on ne može da trpi ovo đubre koje naši ljudi prave. Mnogi bi trebali da se ugledaju na njega i onda bi nam Beograd blistao, to je jedan svetao primer koji se retko susreće. Mi smo presrećni sa Džonom i ja ne znam koje reči mogu da se upotrebe i koju nagradu bi trebalo da dobije. Mislim da nijedan čistač to nije uradio šta je sve on uradio za nas. On je tu i šišao ogradu, čistio đubre, tamo je svce bilo u pikavcima. Sve je sredio i čim je otišao na godišnji odmor posle 15 dana to je bilo isto", pričaju komšije.

Vlasnik lokala u blizini je pravi svedok o tome koliko je Džon vredan: „Svakog dana, svako jutro obilazi ceo kvart, čisti, popije kafu kod mene".

Ne znamo kakvu reputaciju ima na Novom Zelandu, ali ako je pola dobra kao ona koju ima u Beogradu, onda je među omiljenima sigurno.

Sigurno je da Beograđani mogu mnogo da nauče od Džona. Ako hoće.