Nove visine, luksuz i udobnost starih dobrih – drvenih zgrada

Poslednjih godina, drvene zgrade dostigle su nove visine, sa ogromnim drvenim neboderima koji su završeni ili čija je gradnja u toku u zemljama poput Norveške, Švajcarske i Australije. Singapur za sada, može da se pohvali da ima najveću drvenu zgradu u Aziji sa ogromnim univerzitetskim kampusom od 150.000 kvadratnih metara koji je otvoren u maju.

Kompanija za razvoj nekretnina "Atrium Ljungberg" objavila planove za izgradnju najvećeg „drvenog grada“ na svetu, koji će biti izgrađen u glavnom gradu Švedske, Stokholmu, 2025.

„Stokholm vud siti” će imati 7.000 kancelarijskih prostorija i 2.000 domova na jugoistoku grada i nudiće „živo urbano okruženje sa mešavinom radnih mesta, stanova, restorana i prodavnica“, navodi se u saopštenju za javnost. Postavljen na 250.000 kvadratnih metara investitor ga je opisao kao „najveći svetski poznati građevinski projekat od drveta“.

Kompleks se gradi u Sikli, kvartu koji je već dom za više od 400 kompanija, navode iz kompanije. Jedan od dizajnera projekta opisuje ovu oblast kao „petominutni grad“, tvrdeći da su radna mesta, kuće, objekti za slobodno vreme i ostali sadržaji na pet minuta hoda jedan od drugog.

Drvo se inače u ovom slučaju zagovara kao održiva alternativa betonu i čeliku, sa ambicioznim novim građevinskim projektima.Iako su neki stručnjaci izrazili zabrinutost zbog opasnosti od požara koje predstavljaju drvene zgrade, zagovornici tvrde da projektovano drvo gori relativno sporo i predvidivo, što ga čini sigurnijim od mnogih konvencionalnih čeličnih konstrukcija.

Drvo je takođe „zatvor ugljenika“, što znači da se ugljen-dioksid koji drveće uklanja iz vazduha skladišti u materijalu, umesto da se vraća u atmosferu.

Utvrđeno je da se u drvenim zgradama uživa u boljem kvalitetu vazduha u zatvorenom prostoru i da se mogu graditi sa znatno nižim emisijama ugljen-dioksida od onih napravljenih od konvencionalnih materijala.

Studija iz 2022. godine, objavljena u časopisu Nature procenjuje da bi izgradnja drvenih zgrada srednje visine za smeštaj 90 odsto stanovnika grada u periodu od 2023. do 2100. smanjila emisije ugljen-dioksida za 106 gigatona (planeta trenutno emituje oko 40 gigatona svake godine).

Transformacija te veličine zahtevala bi održive drvne plantaže, kako ne bi došlo do krčenja šuma. Ali Švedska je zemlja pripremljena za inovacije u vezi sa drvetom, i skoro 70 procenata njene teritorije prekriveno je šumom.

Nekretnine imaju ogroman ugljenični otisak i odgovorne su za nešto manje od 40 odsto globalnih emisija štetnih gasova, prema konsultantskoj firmi Mekinsi. Atrium Ljungberg je rekao da se nada da će izgraditi model zi a druge programere i dizajnere ovakvih projekata, tako što će biti „katalizator za inovacije“.

Prve zgrade u „Stokholm vud sitiju", koje projektuju arhitektonske firme "White Arkitekter" i "Henning Larsen", trebalo bi da budu završene 2027.