U čemu leži tajna sreće Finaca

Teško je učiniti ljude srećnima. Moguće je dati im što više razloga da to budu. U zemlji koja je 2017. proslavila vek nezavisnosti kažu da su ponosni na to što su od jedne od najsiromašnijih postali jedna od najsrećnijih i najbogatijih nacija.

Prosečna plata je oko dve i po hiljade evra, a blagostanje počiva na velikom porezu i poverenju građana da će novac biti iskorišćen za njihovu dobrobit. Da su u tome uspeli, svedoči i titula koju ponosno nose od 2018. godine.

„Sreću ljudi doživljavaju veoma različito, ali u međunarodnim istraživanjima poput ovog, računa se koliko ste ukupno zadovoljni sopstvenim životom. Pitali smo ljude da zamisle najgori i najbolji mogući način života i da odrede svoj na skali od 0 do 10. Prosečna ocena za Fince je 7,7 i to je izuzetno. Većina stanovnika dala je ocenu 8 ili 9, što znači da su veoma zadovoljni svojim životom“, navodi profesor Frenk Marteli sa Univerziteta Alto.

Stručnjaci kažu, razlog blagostanja nije homogenost nacije u kojoj 90 odsto stanovništva govori finski ili švedski, niti malobrojnost, jer zemlja ima pet i po miliona stanovnika. Temelje sreće gradili su dugo i do nje došli poverenjem, socijalnom podrškom i pravom na izbor.

„Teško je reći koji faktori imaju veći uticaj, više je reč o uzročno-posledičnoj vezi. Međusobno se podupiru. Imamo stabilne institucije, nisku stopu korupcije, vladavinu prava i slobodu izbora i govora, a u isto vreme ljudi imaju međusobno poverenje i poverenje u institucije. Zato glasaju za one političke opcije koje će održati kvalitet i stabilnost. Ali teško je reći šta je starije, slično kao kada se pitamo da li je to kokoška ili jaje“, dodaje profesor.

Dostigli komunistički ideal – svima prema potrebama

Sve uslove za sreću imaju od najranijeg uzrasta. Za paket pomoći sa neophodnim stvarima za bebe koji dobijaju roditelji, čulo se širom sveta. A čuveno je i finsko obrazovanje. Mit je da nemaju domaće zadatke, ali je tačno da je način ocenjivanja prilagođen svakom učeniku. Učenje je kreativno i besplatno.

„Lakše je reći šta nije besplatno jer skoro sve jeste za Fince i građane Evropske unije koji žive u našoj zemlji. Ipak, treba da izdvoje određeni novac za čuvanje dece i njihovo obrazovanje u najranijem uzrastu. I u tom delu država daje pomoć ako je porodična situacija takva da im je ona neophodna. Sve do 18. godine knjige i drugi materijali za školu besplatni su za sve. Na univerzitetu kupuju knjige sami i plaćaju članarinu kako bi bili deo Unije studenata“, objašnjava Marjo Somari iz Nacionalne agencije za obrazovanje.

Somari dodaje da nije u pitanju jednakost, već pravičnost. Ako je nekome potrebno više podrške nego drugima, dobiće je.

„Svi treba da dobiju pomoć u skladu sa potrebama.“

Iako najsrećnija, i Finska se suočava sa brojnim izazovima. Jedan od najvećih – sve starije stanovništvo. O zdravlju u starosti misle na vreme. U Finskoj ima više sauna nego automobila, a vazduh i voda su među najčistijima na svetu.