Urođene srčane mane kod dece mogu biti veliki problem, ali se uspešno i otklanjaju

Jedna od najčešćih urođenih anomalija su srčane mane. Međutim, mora se imati u vidu da postoji širok dijapazon srčanih anomalija, počev od onih koje su relativno blage i mogu da prođu bez ikakvih simptoma ili potrebe za operacijom, pa do onih ozbiljnih koje moraju da se operišu već u prvim danima života, pa do onih najozbiljnijih koje moraju da se operišu i po nekoliko puta a da ni posle njih pacijenti nisu potpuno fizički spremni za redovne životne aktivnosti, napominje profesor Parezanović.

„Najviše je onih koji se nalaze negde na sredini ovog spektra i najveći broj srčanih mana može hirurški da se reši, a da ti pacijenti kasnije vode normalan život“, naglašava profesor.

Najčešći razlog nastanka srčanih mana su genetski faktori. Neke hromozomske anomalije ili delecije na hromozomima medicina je dovoljno proučila i zna se da prouzrokuju srčane mane, ali se za veliki broj i dalje ne zna tako da nije moguće dokazati nikakvu hromozomsku grešku.

Kada su u pitanju faktori sredine, uglavnom su u pitanju ozbiljne bolesti majke, posebno neke virusne infekcije, ali mnogo ređe nego genetski uzroci.

Kako roditelji da prepoznaju da li dete ima srčanu manu?

Roditeljima nije lako da uoče da li dete ima neku urođenu srčanu manu, osim ako je beba jasno plava još od rođenja jer nema dovoljno kiseonika, pa se to vidi još u porodilištu, navodi profesor Parezanović. Međutim, mnoge druge simptome roditelji ne mogu da prepoznaju jer se ne javljaju akutno već tokom dužeg perioda.

„Jedino ako bi videli da dete ne napreduje u težini, da odbija obroke, da se znoji prilikom hranjenja, to bi mogli da budu neki od simptoma koje roditelji ne primete uvek, ali bi pedijatri morali na rutinskim sistematskim pregledima da ih otkriju, posebno šum na srcu koji pedijatar lako može da prepozna“, dodaje Parezanović.

Šta da rade roditelji kada se otkrije da dete ima srčanu manu?

Jelena Mačković iz Udruženja „Bebino srculence“ kojoj je pre pet godina u porodilištu saopšteno da joj beba ima urođenu srčanu manu, navodi da iz ugla roditelja, ta informacija predstavlja velik stres, jer nema načina da se neko pripremi za takvu dijagnozu.

„U našem slučaju mi smo imali sreće da je neonatolog pedijatar čuo šum na srcu i zaista nas uputio na pravo mesto i u pravo vreme. Tokom trudnoće nije otkriven problem sa srcem, ali u trenutku kada vam u porodilištu kažu za problem, svi vaši planovi, ceo vaš život pada u vodu. Niko ne planira da iz porodilišta ne ode kući, a mi smo naredna četiri meseca proveli u Tiršovoj“, objašnjava gošća Nazdravlja.

Beba je imala dve operacije veoma ozbiljne srčane mane koja je bila životno ugrožavajuća, a posle izlaska iz bolnice je trebalo nastaviti normalan život.

Mačkovićeva napominje da od prvog trenutka kada se roditelji sretnu sa kardiologom i pored toga što oni objasne ceo postupak koji predstoji i predviđaju pozitivan ishod, njima nije lako da u to poveruju sve do trenutka dok sami ne vide da je dete dobro.

Može li se srčana mana kod deteta otkriti u trudnoći?

Ukoliko je trudnica bez ikakvih rizika, bez istorije urođenih srčanih mana ili svojih bolesti kao što su dijabetes ili epilepsija, jedini način da se prenatalno posumnja u postojanje urođene srčane mane je rutinski ginekološki ultrazvučni pregled.

„Mi insistiramo da se svi ginekolozi obuče da barem osnovne stvari prepoznaju i da ukoliko posumnjaju na srčanu manu, ženu upute kardiolozima koji će moći da utvrde o kojoj vrsti srčane mane se radi, koja je težina i koje su mogućnosti lečenja i šta dalje treba da se preduzme“, napominje profesor Vojislav Parezanović.

Kako treba da se ponašaju deca sa srčanom manom?

Bez obzira na težinu srčane mane, čak i ona deca kojoj predstoji i treća operacija, mogu normalno da obavljaju sve životne aktivnosti kao njihovi vršnjaci. Mogu da trče, skaču, idu u vrtić, školu i ne treba ih ni sputavati.

Drugi problem nastaje kada deca napune 10 ili 12 godina i žele da se bave sportom. Kako objašnjava profesor, to zavisi od vrste srčane mane, ali i od sporta kojim žele da se bave, ali i od toga da li je mana potpuno korigovana ili nije.

„Na sreću, najveći broj njih, čak i onih sa ozbiljnijim srčanim manama mogu da se bave skoro svim sportovima. Možda neki ne mogu baš maraton i triatlon, ali većinu sportova mogu“, naglašava kardiolog.

Kome pomaže Udruženje „Bebino srculence“?

Jedan od povoda zašto je Jelena Mačković odlučila da pokrene Udruženje „Bebino srculence“ bio je, kako kaže, to što je želela da ohrabri svoje dete da ožiljci koje ima od operacije srca nisu ništa zbog čega treba da se stidi već da se ponosi, a ujedno i da se kroz lik srculenca detetu približi da je to srculence koje se igra u parkiću ili u vrtiću i da su to drugari koji se ne razlikuju jedni od drugih.

„S jedne strane, edukacija od najmlađeg uzrasta, a s druge strane svrha Udruženja je da kada smo mi videli da je naše dete dobro, shvatili smo da ta komunikacija sa roditeljima koji su već prošli kroz to iskustvo ili trenutno prolaze, može njima da olakša celu priču. Nama je dok smo boravili u bolnici jako značila svaka mama u sobi. Prosto ti deliš iste probleme i iste dileme“, dodaje Jelena Mačković.

Da li dete sa srčanom manom sme da ide kod stomatologa?

Profesor Parezanović naglašava da dete sa srčanom manom mora redovno da posećuje stomatologa jer je jedna od najtežih infekcija u organizmu infekcija na srcu, takozvani infektivni endokarditis, najčešće uzrokovana, posebno kod dece sa srčanom manom, karioznim zubima kroz koje ulaze bakterije.

Jedino je, napominje kardiolog, kod jednog broja pacijenata neophodno pre stomatološke intervencije primeniti jednokratnu dozu antibiotika, koju roditelji sami daju detetu sat vremena pre intervencije, da bi smanjili rizik od ulaska bakterije u krv.

Koja je verovatnoća da će i drugo dete imati urođenu srčanu manu?

Ukoliko se otkrije neka genetska greška, bilo u hromozomu ili deliću hromozoma, verovatnoća da će i drugo dete imati urođenu srčanu manu jeste veća, ali to ne znači i da će je dete imati, napominje profesor Parezanović.

Ukoliko se pak ne otkrije šta je bio uzrok anomalije kod prvog deteta, rizik raste za nekih 10 odsto, ali 90 odsto je šansa da dete bude bez ikakvih urođenih srčanih mana.