Može li se moždani udar sprečiti

Više od 25.000 ljudi godišnje doživi moždani udar, mnogi nažalost i ne prežive, a trećina pacijenata ima trajni invaliditet.

Kako navodi primarijus dr med. nauka Marijana Vukićević, specijalista neurologije i v. d. direktorke Specijalne bolnice „Sveti Sava“, do moždanog udara najčešće dolazi zbog zapušenja krvnog suda koji hrani mozak, bez obzira na to da li je u vratu ili mozgu.

„Zapušenje sprečava dotok krvi u mozak, mozak trpi i umiru nervne ćelije, što dovodi do ispada njihovih funkcija. I tada se javljaju poznati simptomi, kao otežan govor i oduzetost tela. Najčešći uzrok je bolest krvnih sudova zbog neadekvatnog i neblagovremenog lečenja“, napominje gošća Jutarnjeg programa.

S druge strane, dodaje doktorka, velika grupa moždanih udara je posledica kardioembolijskih moždanih udara, odnosno, problema sa srcem kada tromb, to jest ugrušak iz srca, dolazi do moždanog krvnog suda i zapušava ga.

Najbolja prevencija u tom slučaju, naglašava profesor dr Arsen D. Ristić, specijalista interne medicine i kardiologije, načelnik Odeljenja za srčanu insuficijenciju Klinike za kardiologiju KCS, jeste prepoznati faktore rizika.

„Loše regulisana arterijska hipertenzija, to jest visok pritisak, faktor je rizika broj jedan, a to je masovna bolest koja zahvata više od trećine populacije. Pogotovu velike oscilacije krvnog pritiska mogu da budu u pozadini moždanog krvarenja, koje je jedan od uzroka moždanog udara. S druge strane, krvni ugrušci koji nastanu u srcu i migriraju iz srca u krvne sudove mozga, a razlog tome je što trećina cirkulacije iz srca ide ka mozgu koji je i te kako zavisan od dobre cirkulacije i kiseonika“, dodaje profesor.

Kada se krvni ugrušci stvore u srcu oni se stvore ili zato što je srce oslabilo iz ma kojeg razloga, da li zbog srčanog udara koji je tome prethodio, ili još češće, što se srčane pretkomore uvećaju, pogotovu leva srčana pretkomora, i dolazi do nepravilnog srčanog rada gde pretkomore rade velikom brzinom, negde od 200 do 600 otkucaja u minuti i onda tu nema pokreta. Pretkomore ili trepere ili lepršaju, a kada krv stoji u delu tela koje se slabo kreće ili ne kreće, krv se zgrušava, ukoliko nema lekova koji to zgrušavanje sprečavaju. Kada ti ugrušci migriraju ka mozgu, dolazi do ishemijskog moždanog udara, a to se sve može sprečiti boljim lečenjem krvnog pritiska, napominje profesor Ristić.

Ljudi koji imaju nizak krvni pritisak jesu u manjem riziku od moždanog udara, ali nisu zaštićeni od embolijskih posledica, jer pacijenti sa srčanom slabošću obično imaju nizak krvni pritisak pošto srce nema snage da ga podigne.

„Kada se pogledaju ukupni brojevi, manje je pacijenata sa niskim krvnim pritiskom koji dožive moždani udar, ali su to teži bolesnici od onih koji imaju visok pritisak“, naglašava kardiolog.

Važno je reagovati na vreme

Kakve će posledice ostaviti moždani udar najviše zavisi od toga da li je prepoznat na vreme, naglašava dr Vukićević.

„Mogu simptomi da traju samo desetak minuta. To su takozvani tranzitorni, a u narodu ih zovu 'šegrtom', zato što se oni zanemare, a za nedelju dana mogu dovesti do teškog moždanog udara. Ali ako se pacijent sa takvim simptomima javi na vreme, dobije adekvatnu terapiju, pregleda, vide njegovi krvni sudovi, može se sprečiti taj veliki moždani udar“, kaže doktorka.

Posebno je važno obratiti pažnju na moždane udare koji su posledica bolesti srca jer su oni i najteži, snažni, ostavljaju najveći stepen invaliditeta i jako mali broj pacijenata ih i preživi.

Znaci upozorenja

Svaka kriza svesti, odnosno, svaki gubitak svesti, zahteva dobru i neurološku i kardiološku evaluaciju i mora se proceniti zašto je neko izgubio svest. To ne mora biti potpuni gubitak svesti, objašnjava profesor Ristić, već mogu biti i omaglice ili neurološki ispadi koji prođu posle nekog vremena, a ljudi ih često potcene.

Potrebno je proceniti i da li ima epizoda nepravilnog srčanog rada koje mogu dovesti do nastanka krvnih urušaka. Takođe, važno je ustanoviti da li ima velikih oscilacija krvnog pritiska, kao i ukupan profil kardiovaskularnog rizika, pre svega, masnoće u krvi i visina šećera. Zatim, stanje krvnih sudova: da li postoje suženja ili slabost zidova krvnih sudova, da li postoje aneurizmatska proširenja jer kada puknu u mozgu, dolazi do moždanog krvarenja koje može dovesti do moždanog udara.

Simptomi

Glavobolja se javlja kod moždanog krvarenja ili kod moždanog udara koji je zahvatio mali mozak. Inače, kako naglašava dr Marijana Vukićević, glavobolja nije jedan od simptoma ishemijskog moždanog udara koji se najčešće javlja. Više je simptom utrnulost jedne polovine tela i prolazna slabost je nešto što ljudi obično ne primećuju.

„Često se probude sa utrnulošću u ruci ili nozi koja nestane za desetak minuta i pomisle da im je to posledica nepravilnog položaja tokom spavanja, a u stvari, možda imaju suženje arterije koja treba odmah da se operiše ili da se rešava na drugi način, ili imaju srčanu aritmiju koja takođe može da se adekvatno leči i spreči“, dodaje doktorka.

„Budi mudar, spreči moždani udar“

Najkasnije vreme da se preventivno reaguje i proveri kardiovaskularna situacija i spreči mogućnost nastanka moždanog udara je 40. godina za muškarce i 45. za žene, naglašava profesor Ristić.

Pušenje je takođe jedan od najčešćih uzroka lošeg stanja krvnih sudova i nastanka moždanog udara, tako da je prestanak pušenja nešto što moramo imati u vidu.