U Koštunićima proizvode rakiju po tradicionalnoj recepturi, ali po svetskim standardima

Mlada Gornjomilanovčanka Nataša Veljović, tvrdi da uopšte nije nužno da rakiju peče muškarac. Ona je tehnolog i već dve godine radi u firmi za preradu voća i povrća u Koštunićima.

„Radim ovde na proizvodnji nektara i džemova i ovde na proizvodnji rakije. Za ovu tehnologiju kod nas je karakteristično to što se te alkoholne pare zagrevaju u kazanu. Nakon toga se vrši odvajanje prvenca glavnog toka i patoke. Glavni tok se prebacuje u drvenu burad gde odležava najmanje godinu dana, u slučaju destilata od šljive, dok se destilati od kruške, kajsije, dunje i jabuke smeštaju u prohromske posude u kojima odležavaju“, objašnjava Nataša.

Dodaje da je smeštanje u hrastovu burad veoma važno jer to destilatu šljive daje boju, ukus, tanine i ostale materije koje prelaze u destilat, odnosno kasnije rakiju, kako bi dobila svoja svojstva. Ostali destilati su bezbojni i zato odležavaju u prohromskim sudovima.

Kako objašnjava Marko Mirković, radnik u proizvodnji, ovaj način proizvodnje rakije se razlikuje od tradicionalnog pre svega po brzini, lakoći i većim količinama konačnog proizvoda.

„Proizvodni program fabrike čine proizvodnja sokova, nektara, džemova i marmelade i, naravno, rakije”, navodi Danijela Damjanović Lazović. „Imamo pet vrsta rakije koje se proizvode od voća iz našeg područja. To su šljiva, kajsija, dunja, jabuka i kruška viljamovka.“ 

Ovaj primer svedoči da se proizvodnjom rakije mogu baviti i mlade školovane osobe, kao i da mladi iz grada odlaze na selo i rade po svetskim standardima i tehnologijama, ali da se poštuju i tradicionalni recepti.