Crni hleb sa ognjišta – nova popularnost, stari recepti

Starinskog recepta za pripremu hleba od „crnog“ vodeničkog brašna, domaćice se uglavnom sete u vreme verskih praznika i zbog običaja. U domaćinstvu Milice Živanović ne zaboravljaju tradiciju i ovakav hleb i dalje se mesi često.

„Stari hleb se mesio od pšeničnog brašna koje je samleveno na potočari sa vodom, toplom, i malo soli i kvasca. To se dobro umesi, obradi se i taj hleb može da stoji sedam dana neće da se obajati da bude tvrd“, objašnjava Milica Živanović iz Zlatarića kod Valjeva.

Hleb po istom starom receptu, samo u savremenim pekarskim uslovima, mese i peku i u jednoj valjevskoj pekari.

Ideja očuvanja tradicije pripremanja starog „hleba sa ognjišta“ zaživela je u Valjevu u saradnji sa lokalnom trgovinskom kompanijom, koja podstiče zdravije načine ishrane.

„Svi elementi proizvodnje ovog hleba su isključivo tradicionalni, znači uz određene modifikacije elemenata proizvodnje kako bi sama proizvodnja bila brza i efikasnija. Ono što je bitno napomenuti da se pečenje ovog hleba, da se peče u pećima na drva“, istakao je Aleksandar Beljić, vlasnik pekare.

„Naša neka interna istraživanja i anketiranja pokazala su da svi oni koji su probali nastavili su da ga kupuju i više se ne vraćaju na beli hleb. Vraćanje ovog starog crnog hleba na srpsku trpezu je nešto što dugujemo i svima nama i pogotovo generacijma koje tek dolaze, mlađima koji tek treba da formiraju svoje navike u ishrani“, navela je Bojana Perić, direktorka marketinga.

Uz svež hleb sa ognjišta u lokalnim trgovinama, Valjevci sve više uzimaju i crno brašno samleveno u vodenicama.

„U zadnje vreme sam primetio da ljudi više melju pšenicu za svoju ishranu, a i mušterije dolaze da kupe, kao navodno je to preporuka lekara“, kaže vodeničar Dragan Živanović.

Osim preporuka lekara, čini se da crni hleb sa ognjišta i drugi proizvodi pripremljeni po starim receptima, postaju sve češći odgovor na savremene nezdrave navike u ishrani.