Kad Muhamed i Atusa postanu Mihailo i Teodora

U sobi od samo pet kvadrata nalazi se privremni dom, ali i mali atelje Muhameda i Atuse, odnosno Mihaila i Teodore. Slikanjem i bakrorezom, kažu, pokušavaju da se osete korisnim, ali i da prekrate vreme koje provode u Centru za azil.

„Slikanjem i kaligrafijom bavim se još od detinjstva. Slikam motive iz persijske poezije, koja je veoma važna za naš narod, i na taj način pokušavam da napravim vezu između Irana i Srbije. Na mojim slikama nalaze se i konji, koji su moja velika ljubav, jer sam bio prvak u jahanju, ali i portreti žena koje simbolišu lepotu“, kaže Muhamed, odnosno Mihailo, iz Irana.

Mihailo i Teodora ne žele da odu u zemlje zapada, već svoju budućnost vide u našoj zemlji. Oboje su visokoobrazovani, a Mihailo je u Iranu radio kao istoričar umetnosti i arheolog. U Srbiji borave već više od godinu dana, a 10. decembra obeležiće i krsnu slavu – svetog Jakova Persijanca.

„Mislim da je Srbija sigurna i lepa zemlja. Volim vaš narod, veoma ste ljubazni i prijateljski nastrojeni. Stekao sam mnogo prijatelja ovde i mogu reći da se osećam kao kod kuće“, navodi Mihailo.

„Zatražili smo dozvolu za azil u Srbiji i ukoliko je dobijemo, planiramo život van azila, svoj dom i porodicu. Nastavićemo da se bavimo umetnošću, i da pokušamo da srpskom narodu približimo kulturu Irana“, ističe Atusa, odnosno Teodora.

Mihailove slike i Teodorini bakrorezi biće izloženi u Matici iseljinika i Srba u regionu u Beogradu. Pomoć oko organizacije, ali i nabavke materijala dobili su od Komesarijata za izbeglice, organizaije IOS, i Centra za azil u Banji Koviljači.