Bivša Jugoslavija obeležava pola veka „Alana Forda“

U Italiji je bio tek jedan od popularnih stripova, nikada nije preveden na engleski, a na drugim jezicima izdanje se ugasilo nakon svega nekoliko epizoda. Jedino je u Jugoslaviji postao deo kulturne baštine.

„Razlog zbog kog je Alan Ford jedino na prostoru bivše Jugoslavije postao to što jeste, postao je naš i nigde u svetu nije bio toliko popularan, uključujući i rodnu Italiju, je u tome što je rezonovao sa tom bivšom zemljom i to na razne načine. U sebi ima veliku količinu nadrealne farse, ima veliku količinu satire koja satiriše svako nekompetentno, korumpirano, propagandističko društvo, u ono vreme je bilo smešteno u vreme Hladnog rata“, objašnjava publicista Lazar Džamić.

U Ljubljani je u toku izložba na kojoj su predstavljene originalne table neprevaziđenog autorskog tandema, scenariste Maksa Bunkera i crtača Magnusa.

„Svi smo imali nekog suseda koji je je bio Jeremija, ako se sećate, recimo, kraj nedelje, svi su imali otvorene haube motora, to su bili Grunfovi, svuda su bile neke žice, šrafovi, matice, upoznali smo svi nekog Sir Olivera koji je maznuo šta je mogao ili smo upoznali debelog Šefa“, kaže kolekcionar stripova Rok Galvan.

Popularnosti i atmosferi farse doprineo je genijalni prevod zagrebačkog novinara i pisca Nenada Briksija. Tako su replike iz Alana Forda postale deo žargona generacija.

„Svi ti kadrovi stripa, konverzacija u stripu može da se prepozna i dan danas u našoj zemlji i okolini“, istakao je urednik izložbe Marjan Matić.

Izložba u Domu kulture „Studentski grad“ može se videti do kraja meseca, a naslovljena je u alanfordovskom duhu: Ulaz slobodan, izlaz se naplaćuje.