Kad pčele od zgrade naprave košnicu

Da je nova komšinica znala za roj pčela u potkrovlju, možda bi odustala ili bi stan pokušala da kupi jeftinije. Tek, raspitujući se za snimanje ugledala je ova vredna stvorenja, koja tri godine žiteljima zgrade u Nemanjinoj 1 u Zemunu prave nevolje. Pre dva dana su ih baš preplašili.

„Nešto ih je verovatno uplašilo. Čitav roj je izleteo napolje. Trajalo je petnaestak minuta. Inače svi držimo zatvorene prozore, posebno kada je lepo vreme“, kaže Miroslav Kovačević.

I taj med je gust i zdrav, jer lipin cvat i sve što cveta u gradskoj sredini nije zagađeno preparatima koji se koriste u poljoprivredi, kaže Slađan Simonović, iz SOS mobilne ekipe za zbrinjavanje i spasavanje pčela.

Posmatramo ih na drugom mestu, u zidovima zgrade RTS-a na Sajmu. I dimnjaci i roletne i oluci šupljine i drveće to su mesta gde matica formira društvo, leglo i saće.

A sada je vreme rojenja, razilaska, ali uvek neko ostane.

Što je za građane uklanjanje za sagovornika je spasavanje pčela od kojih zavisi oprašivanje, a posle u lancu ishrane i opstanak čoveka. Ako smetaju komšiluku mora se ukloniti celo leglo, a najteže je baš na ovakvim mestima.

Ukljanjanje nešto i košta, ali možete zadržati med, pa i pčele. Za osam godina ova specijalizovana ekipa sklonila je pčele na 1.700 mesta, oporavila ih, poklonila pčelarima, institutima. Sva mesta i vlasnike su tačno popisali.

Pčela, kažu, bira energetsko mesto, ne po bogastvu polenom, već joj tu nešto odgovara, a čovek to ne može sa sigurnošću da objasni. Postoji i urbano pčelarstvo ili gajenje pčela u gradu i kod nas ima zahteva za košnice na krovu ili u dvorištu.

Moguće je ako ne smetaju komšiluku. A ovih dana dobićemo prvi pčelinjak na splavu. I kad vidite pčele pomislite da imate sreće jer one su samo korisne.