Kameno selo Gostuša – raj i za svetske arhitekte

Kameno selo, kako često nazivaju Gostušu, deli sudbinu svih staroplaninskih sela. Šezdesetak meštana, koliko ih je ostalo u Gostuši, tek, održavaju život.

„U Gostuši se živi, samo da se živi, eto to je. Koliko nam je ostalo da preživimo, tako se živi“, kaže Milovan Panajotović iz Gostuše.

Dragan Vidanović ističe da ima šanse da ovo mesto oživi. „I treba. Najveći problem ovde je što nema puta do pojata“, navodi Vidanović.

Ovih dana, Gostušu su privremeno naselili arhitekte i studenti arhitekture iz nekoliko država. Proučavaju i obnavljaju jedinstvenu arhitekturu sela.

„Pomagali smo restauraciju jedne od kuća i crkve. To je izvanredno iskustvo. Selo je prelepo, ljudi su divni, hrana je izuzetno ukusna“, kaže Alister Tirel iz Australije.

„Ovde radimo metodama kako se nekada radilo, od materijala sa ovog terena. Meštani su veoma ljubazni i lepo su nas prihvatili“, priča Ana Klajnbauer iz Nemačke.

„Pokazali su nam kako treba da se radi i kako se nekada radilo. Primenjivali smo to najbolje što smo mogli“, ističe Matija Desančić iz Srbije.

Do sada je obnovljeno nekoliko fasada i unutrašnjost seoske crkve.

„Sada smo hteli da zatvorimo jedan ciklus, da uz pomoć meštana i volontera iz celog sveta, nešto vratimo samom selu. Deca su zajedno sa meštanima radila. Od starijih majstora i nas, su učili sve o zemljanim malterima“, rekao je Dejan Rudić Vranić iz Fondacije „Arhitekta Aleksandar Radović“.

Gostuša je prepoznatljiva po krovovima sa kamenim pločama teškim i po nekoliko tona. Vađene iz stena i bez dodatne obrade ukrajane su na krovove. Ideja je da se ovo selo sačuva kao ambijentalna celina.

Arhitekte kažu da su ovde pronašle svoj raj. Međutim, da bi ga pronašli oni koji su odavno odavde otišli put boljeg života, moraće još mnogo toga da se uradi.

Kroz ovo selo još ne postoji put, nema telefona, a nema ni prodavnice.