Brodska tura Dunavom – krstarenje kroz istoriju

Hidroelektrana na Dunavu kod Đerdapa, sagrađena je pre više od 40 godina, a tom građevinskom poduhvatu i danas se mnogi dive. Moćna priroda sa jedne i umešnost graditelja sa druge strane.

Prolazak brodova kroz branu, brodskom prevodnicom premošćava se visinska razlika od 16 metara. Brodovi lagano ulaze u komoru, zauzimaju mesto, nakon čega se ona zatvara. Kroz sistem cevi prevodnica se puni vodom, a brodovi polako podižu.

Na obali Dunava svoj dom čovek je pronašao pre 9.000 godina. Lepenski vir je najstarije sedelačko stanište u Evropi u vremenu kada su narodi živeli kao nomadi.

„Možemo reći da je, pre svega, neolitski čovek bio civilizovan u pravom i punom smislu te reči. Naime, ono što je jako interesantno jeste da je na Lepenskom viru pronađeno 180 skeleta, ali bez tragova nasilja što ukazuje na to da ovde nije bilo nikakvih sukoba, ratova i borbi“, kaže kustos u Lepenskom viru Nemanja Žurkić.

Analiza skeleta pokazala je da je neolitski čovek iz Lepenskog vira imao jake kosti i sve zube zdrave, a sve to je mogao da zahvali blagoj klimi i ishrani, bogatoj ribom, voćem i povrćem.

„Neka zanimljivost jeste i ta da je prosečna visina u Evropi u ono vreme bila oko 150 santimetara, a na Lepenskom viru žene su bile visoke 1,64 centimetra, a muškarci 1,72“, kaže Žurkić.

Na ušću Mlave u Dunav, smestio se Viminacijum, jedan od važnih rimskih gradova i vojnih logora. Otkriveni su amfiteatar, monumentalne zgrade, terme, akvadukti, kanalizacija...

„Ako govorimo o Viminacijumu i Lepenskom viru, tu vidimo zapravo one koji su počeli da krote prirodu, dakle one koji su hiljadama godina pre nas imali tu viziju, a mi smo na neki način uspeli da tu njihovu viziju ostvarimo“, kaže turistički vodič Marko Savić.

Tokom boravka na Dunavu turisti mogu da sakupe lepu kolekciju nezaboravnih prizora. Jedan od takvih je svakako kod Golupca gde je Dunav širok više od šest kilometara.