U čemu najviše uživaju hedonisti?

Rezač za šargarepu i štipaljku za pršutu ne poseduje baš svaka domaćica. Taj nesvakidašnji alat samo je deo inventara kuhinje autentičnih hedonista. Hrana se tu sprema najviše pola sata, ali se u njoj uživa dosta duže.

„Kada pričamo o hrani, hedonizam najčešće posmatramo kroz malo sporiju konzumaciju hrane. Nekom može da bude hedonizam i neki 'fast fud' sa ulice, ali pravi hedonizam podrazumeva da sedneš za sto, lagano, da nigde ne žuriš i jedeš sa razumevanjem", tvrdi Dragan Đorđević, predsednik Asocijacije autentičnih hedonista.

U vreme kada većina jede s nogu, hedonisti se suprotstavljaju tome. Zato se za njih često misli da su dokoni i bogati ljudi.

„Mi smatramo da je svako rođenjem hedonista, s tim što neki se probude, neki se ne probude, pa ih mi budimo. Ali ni slučajno nije za odabrane, daleko bilo, jednostavno, nije elitizam. Hedonizam je za svakoga, svako treba da uživa u svom rođenom životu i najbolje ako može da to podeli sa nekim, za nas je i hedonizam ako uspeš da podeliš sa nekim“, objašnjava ovaj hedonista.

Na prvom mestu vole da dele hranu, zatim piće, pa čokoladu. Važno im je da hrana lepo izgleda. Jedu bez osećaja krivice i straha od viška kilograma. Nemaju posebne rituale, ali ne dopuštaju sebi greške.

„Dosta često ljudi ne znaju da jedu sa švedskog stola, kao što primećujete. Kako? Tako što natrpaju sve živo, nose tanjir kao da će neko da im odnese hranu. Ako ste u bilo kom pristojnom hotelu i restoranu sa švedskim stolom, to ne nestane, ali ljudi odmah poređaju kao da će da nestane. Štos je da vi u stvari izaberete šta se vama jede od toga, ne da uzmete od svega po nešto, a neko voli od svega po nešto, pa proba dok se ne onesvesti. A ja volim da izaberem nekoliko stvari i neka je švedski sto još dvadeset metara, jedem ono što mi se sviđa“, kaže Đorđević.

Da bi uživanje bilo potpuno, hedonisti smatraju da je znanje jedan od važnih preduslova. Pre četiri godine osnovali su prvu Akademiju hedonističkih veština u svetu. Tu se održavaju časovi kuvanja, pravljenja koktela, orijentalnog plesa, obuka o vinima, čokoladi...

„Mi to zovemo 'master klas', gde vi za kratko vreme naučite nešto o tome što je vaš hednoizam. Na primer kokteli – vi nećete postati profesionalni barmen za sat i po, dva, dva i po. Ne, vi ćete naučiti četiri osnovne tehnike o tome kako se prave kokteli i posle možete da se folirate, da pravite kod kuće, da prepoznajete, itd“, objašnjava Đorđević, koji je i predavač.

Ipak, predavanje o pravljenju koktela ozbiljno je, bar kada pogledate učitelja. Poput Antonija Banderasa u filmu Desperado, i on ima svoj kofer. Samo što se u njemu ne krije oružje već osnovni alat koji mora da poseduje svaki barmen. Nakon predavanja sledi polaganje ispita.

Za uspešne studente stiže sertifikat, a ono što je važno je da nijedan ispit ne sme da bude naporan, jer je to suprotno načelima hedonizma. Uživanje je garantovano. U to smo se uverili i mi, jer se od gostoljubivih hedonista ne možete rastati. Naročito ako vas ubede da malo istražite sopstveni hedonizam.