Naučnici otkrili izgubljeni svet srednjovekovnih olupina

Tim istraživača je ove jeseni spustio robota u vodu, koji je uz pomoć jakog svetla napravio hiljade fotografija visoke rezolucije. Arheolozi navode da je najverovatnije reč o otkriću iz 13. ili 14. veka, koje može da pruži nove inormacije o pretečema plovila iz 15. i 16. veka koja su otkrila Novi svet.

Otkriveni brodovi su verovatno bili u službi Mletačke republike, a oni dosad nikada nisu pronađeni u potpunoj formi. Naučnici ističu da su posade tih brodova uglavnom brojale oko 20 mornara, zajedno sa kapetanom, koji je sa srednje palube davao uputstva.

„Arheološki, ovo nikada nije viđeno. Nismo mogli da poverujemo svojim očima“, navodi Rodrigo Pačeko Ruiz, član ekspedicije u Centru za pomorsku arheologiju na Univerzitetu u Sauthemptonu u Velikoj Britaniji.

Starost otkrivenih brodova obuhvata milenijum – od Vizantije do Otomanskog carstva, odnosno od devetog do 19. veka. Generalno, brodovi su u toliko dobrom stanju da fotografije otkrivaju netaknute namotaje konopca, kormila i bogato urezane dekoracije.

„Neverovatno je koliko su dobro očuvani“, otkriva Džon Adams, vođa projekta i osnivač Centra za pomorsku arheologiju na Univerzitetu u Sauthemptonu.

Krum Bačvarov, član tima sa Univerziteta u Konektikatu, koji je odrastao u Bugarskoj, izjavio je da su nedavna otkrića „daleko nadmašila njegova najluđa očekivanja“.

Roba kojom se trgovalo u tom predelu uključuje žitarice, krzno, konje, ulja, platno, vino i ljude. Tatari su hrišćane porobljavali i izvozili u mesta poput Kaira. Za Evropljane, more je pružalo pristup Putu svile preko koga se uvozila svila, saten, mošus, parfemi, začini i drago kamenje. Zbog velikih profita su u 13. i 14. veku Venecija i Đenova vodile brojne ratove za kontrolu trgovinskih ruta, uključujući i one u Crnom moru.

Brendan P. Foli, arheolog u Okeanografskom institutu "Woods Hole" u Masačusetsu je rekao da dobro stanje brodova podrazumeva da će i mnogi predmeti biti netaknuti: „Možda nađemo knjige, pergamente, pisane dokumente. Ko zna koliko stvari je transportovano, a sada imamo mogućnost da saznamo, što je neverovatno“.

Stručnjaci kažu da arheološki uspeh u bugarskim vodama može da inspiriše i druge nacije koje kontrolišu delove Crnog mora da se pridruže tom lovu. Reč je o Gruziji, Rumuniji, Rusiji, Turskoj i Ukrajini.

Pionir okeanografije Vilar Baskom je 1976. u svojoj knjizi Duboka voda, drevni brodovi opisao Crno more kao jedinstveno među svetskim morima i glavni kandidat za istraživanja: „Čovek je u iskušenju da započne potragu, uprkos ogromnom prostranstvu“.

Novi tim je dobio istraživačke dozvole od bugarskog Ministarstava kulture i spoljnih poslova i ograničio je arheološki lov na nekoliko hiljada kvadratnih kilometara, otprilike kilometar dubine. Zvanični naziv tima je „Pomorski arheološki projekat Crnog mora“.

Dr Pačeko Ruiz u intervjuu se prisećao kako je jedne septembarske noći posmatrao monitore, kada je podvodni robot osvetlio veliki brod u dobro očuvanom stanju: „Bio sam bez reči. Kada sam video konopce, nisam mogao da verujem svojim očima. I dalje ne mogu da verujem“.

Za Njujork tajms otkriva da je u pitanju brod iz doba Otomanske imperije, čiji je glavni grad bio Konstantinopolj (današnji Istanbul), koji je najverovatnije potponuo negde između 17. i 19. veka. Tim je brodu dao ime „Cvet Crnog mora“ zbog jasno urezanih latica na palubi.

U intervjuu, dr Bačvarov sa Univerziteta u Konektikatu je rekao da većina otkrića datira iz osmanskog doba. Tako je jedne noći, za vreme svoje smene, pretpostavio da će novi brod koji se prikazao na monitoru biti manje-više isti.

„Onda sam video četvrtinu kormila“, rekao je, misleći na vrstu velikog vesla sa strane broda. To podrazumeva da je brod mnogo stariji. Zatim se pojavio i drugi brod. Ubrzo je probudio vođu ekspedicije, dr Adamsa.

„Odmah je došao i pogledali smo se kao dva deteta u prodavnici slatkiša“, priseća se Bačvarov.

Dr Adams je rekao da su fotogafije intenzivnih boja izgubljenih brodova nastale iz procesa poznatog kao fotogrametrija, koji kombinuje fotografiju sa pažljivo odmerenim rastojanjem između objekata, koje računar pretvara u slike koje deluju trodimenzionalno.

Prema sajtu tima, planira se dokumentarni film na osnovu istraživanja dubina Crnog mora.

Drugi deo projekta nastoji da podeli uzbuđenje otkrića sa školama i profesorima. Studenti će moći da izučavaju Crno more, piše na sajtu, ili da se pridruže univerzitetskim naučnicima u analizi uzoraka na terenu „kako bi otkrili tajne prošlosti“.