Kako Kinezi proslavljaju praznike

Praznik za koji se Kinezi iz celog sveta vraćaju kući kako bi bili sa porodicom na okupu. Najznačajniji i najtradicionalniji. Slavi se zimi, u januaru ili februaru, a zove se Praznik proleća ili Lunarna nova godina. Pripreme za ovaj spektakl počinju dvadesetak dana ranije.

„Čiste se kuće, rasprema se sve, staro se izbacuje, stanovi se kreče, brišu. Ideja je da se u novu godinu uđe sa što boljom srećom, sa što lepšim, sa što više novih stvari i da se sve ono staro i loše zaboravi i ostavi u staroj godini“, objašnjava Jelena Despotović iz Instituta „Konfučije“ u Beogradu.

Osim trpeze, koja je po pravilu bogata, pripremaju se i dekoracije za kuću, obavezno crvene boje. Veruje se da je to boja sreće i radosti, pa se Kinezi i oblače u crvenu. U kineskim domovima jelke nema, ali bez vatrometa Nova godina ne može da prođe.

„To je sve zato da bi ti glasovi i jaki zvukovi oterali zle duhove i da bi ih u novoj godini pratila samo sreća“, istakla je Despotovićeva.

April je rezervisan za Zadušnice, kada Kinezi odlaze na groblja, kako bi odali počast mrtvima. Čiste se grobnice i ljudi odonose hranu, čaj, voće, piće, pale novac, jer se veruje da time što spaljuju novac omogućavaju svojim precima da i u zagrobnom životu imaju dovoljno novca.

Na reku Kinezi masovno silaze 9. juna kada obeležavaju Praznik zmajevih čamaca, u narodu poznat i kao Dan pesnika. Ovaj praznik posvećen je kineskom pesniku patrioti Ću Juanu, koji se nezadovoljan stanjem u državi, pre 2.000 godina utopio u reci.

„Već hiljadama godina ljudi u Kini praktikuju da se trkaju zmajevim čamcima. To su najčešće čamci koji su dugački oko 30 metara i uglavnom oko 15 ljudi sedi u čamcu. Oni su uzani, na pramcu se nalazi zmajeva glava u sredini se nalaze dva čoveka, jedan udara u bubnjeve, drugi u gongove i na pramcu stoji jedan čovek koji sve bodri i najčešće recituje radne pesme“, opisuje Despotovićeva.

Proslavljaju Dan proleća, ali su i jeseni posvetili praznik. Za Praznik sredine jeseni, kako kažu, Mesec je najlepši, jer je u svom punom sjaju. Za Kineze ovo je dan zajedništva.

Porodica se okuplja oko trpeze i uživa posmatrajući pun Mesec. Za ovaj praznik Kinezi se goste tzv. Mesečevim kolačima, koji se i daju na poklon najčešće, a daju se i kruške, breskve, sve ono što je okruglo i simbolizuje krug.

Osim tradicionalnih praznika, Kina kao zemlja sa mnogo provincija i različitih nacionalnosti obeležava i novije praznike. Na primer u južnoj Kini slavi se Festival vode, dok mlađi Kinezi obeležavaju Dan samaca ili Dan kupovine.

Svojom tehnikom, hranom i garderobom ovladali su svetom, ali ni oni sami nisu imuni na globalne uticaje, pa se tako u Kini slavi i Dan zaljubljenih, ali i Noć veštica.