Kineski proboj u trci superkompjutera: „Lajnšajn" preuzeo svetski tron od Amerikanaca

Mašina „Lajnšajn", smeštena u Nacionalnom superkompjuterskom centru u kineskom tehnološkom centru Šenženu, zbacila je sa trona dosadašnjeg američkog šampiona „El Kapitana" u poslednjem polugodišnjem TOP500 rangiranju, koje prati najmoćnije superkompjutere na svetu.

Objavljeni rezultati pokazuju da je „Lajnšajn" postigao brzinu računanja za dvadeset odsto veću od „El Kapitana", koji se nalazi u Nacionalnoj laboratoriji Lorens Livermor u Kaliforniji.

Superkompjuteri, dizajnirani za izvođenje složenih proračuna neuporedivim brzinama, ključni su alati za otkrivanje i razvoj novih lekova, prognoziranje vremena, obuku modela veštačke inteligencije i izvodjenje širokog spektra naučnih i vojnih simulacija.

Uspeh „Lajnšajna" dolazi u trenutku kada SAD i Kina zaoštravaju svoje tehnološko rivalstvo. Politika izvoznih kontrola i restrikcija, koja je započeta još tokom prvog mandata predsednika Donalda Trampa, pojačana je sa ciljem da uspori napredak Kine u ovim strateškim oblastima.

Tehnologija koja prkosi sankcijama

Ono što „Lajnšajn" čini posebnim jeste njegova arhitektura. Umesto da se oslanja na specijalizovane grafičke procesorske jedinice (GPU), koje danas pokreću većinu superkompjutera i kojima dominiraju američki dobavljači poput kompanije „Nvidija“, kineski sistem se u potpunosti bazira na centralnim procesorskim jedinicama (CPU) – konvencionalnim računarskim čipovima koji se često nalaze i u potrošačkoj elektronici.

Kroz niz mera koje su počele 2022. godine, Vašington je Kini onemogućio pristup najsavremenijim GPU čipovima, značajno otežavajući napore kineskih kompanija da se takmiče sa američkim tehnološkim gigantima u razvoju naprednih modela VI.

Kineski Nacionalni superkompjuterski centar je u saopštenju naveo da je „Lajnšajn" „rezultat proboja kroz niz uskih grla u ključnim tehnologijama". Dostignuća ovog superkompjutera, kako se navodi, „označavaju istorijski skok za kineski superkompjuterski sektor u prevazilaženju stranih tehnoloških ograničenja i izgradnji nezavisno kontrolisanog hardverskog i softverskog ekosistema".

Govoreći na ceremoniji dodele TOP500 nagrada u Hamburgu, u Nemačkoj, glavni dizajner „Lajnšajna", Lu Jutong, rekao je da je mašina napravila iskorak u odnosu na konvencionalnu hibridnu arhitekturu koja koristi i CPU i GPU.

Prema saopštenju kineskog centra, sistem koristi računarsku infrastrukturu domaće proizvodnje, uključujući CPU i memoriju velike propusnosti (HBM), za potrebe naučnih, inženjerskih i VI opterećenja.

Od puštanja u rad, „Lajnšajn" se koristi za primene počev od klimatskog modeliranja i inženjerskih simulacija do otkrivanja lekova, neuronauke i veštačke inteligencije.

Da li rangiranje odražava stvarnu snagu

Uprkos ovom značajnom dostignuću, stručnjaci upozoravaju da se novo rangiranje ne sme previše tumačiti kao merilo sposobnosti jedne zemlje u domenu veštačke inteligencije.

„To je impresivan tehnički uspeh", rekao je Endru Rol, direktor Nacionalne računarske infrastrukture u Australiji. „Ali nije relevantno ako postavljate pitanje 'ko ima najbolje VI sposobnosti?' ili 'ko ima najbolju infrastrukturu za uspešan rad sa veštačkom inteligencijom?'. TOP500 nije dobra mera za to", objasnio je Rol.

Istakao je da je TOP500 rangiranje zasnovano na decenijama starom merilu dizajniranom za tradicionalna naučna računarska opterećenja, a ne za moderna VI opterećenja. Pored toga, dodao je, mnogi od najmoćnijih sistema VI koje su izgradili američki giganti poput kompanija xAI i Gugl, ili superkompjuteri kojima upravljaju vrhunske odbrambene ustanove, ne ulaze na listu iz osetljivih ili ekonomskih razloga.

Nakon „El Kapitana", koji se sada nalazi na drugom mestu, slede još dve američke mašine u nacionalnim laboratorijama u Tenesiju i Ilinoisu, kao i jedna u Nemačkoj. Iako su SAD izgubile prvo mesto, i dalje poseduju tri od četiri najmoćnija sistema na svetu. Pored njih, u prvih deset se nalaze i zemlje poput Italije, Švajcarske i Japana, što pokazuje globalnu prirodu ove tehnološke trke.

Kineski povratak na vrh ove prestižne liste, nakon pauze od nekoliko godina, jasan je signal Vašingtonu da izvozne kontrole nisu zaustavile napredak Kine. Uspeh „Lajnšajna" ne samo da demonstrira otpornost i inovativnost kineske tehnološke industrije, već će verovatno dodatno stimulisati ulaganja u razvoj sledeće generacije računarskih sistema širom sveta, intenzivirajući globalnu trku za tehnološku prevlast.