RTS domaćin međunarodne obuke o veštačkoj inteligenciji i medijima

Teme koje će biti obrađene, uz praktične vežbe, su mogućnosti i opasnosti velikih jezičkih modela, etika i problemi u vezi sa veštačkom inteligencijom, kreiranje priče, multimedijalnih sadržaja, vizuelna i audio produkcija, „vajb“ kodiranje, i uopšte sve u vezi sa trendovima upotrebe veštačke inteligencije u medijima.

O učešću u projektu govorio je Adrian Spitieri, vođa tima Javnog servisa Malte koji ima oko 120 stalno zaposlenih osoba na televiziji i radiju, ali i oko stotinu angažovanih honorarnih saradnika - montažera, snimatelja, producenata – pogotovu na radiju.

Kako na Javnom medijskom servisu Malte koristite veštačku inteligenciju?

– Kod nas je upotreba veštačke inteligencije na početnom nivou. Prošle godine je Javni medijski servis Malte zvanično imao prvu obuku kroz Erazmus plus projekat, a u kojem su učestvovali brojni zaposleni koji su bili zainteresovani.

Neki su lepo prihvatili obuku, drugi su, pak, osetili da im je to previše i nisu podržali ideju. Međutim ima kolega koji je zaista koriste, ali privatno i tvrde da im mnogo pomaže u poslu koji mogu da obave brže u poređenju sa onima koji je ne koriste.

Da pojasnim, u poslu koji se radi korak po korak – pisanje teksta, transkribovanje intervjua, uređenje zvuka – veštačka inteligencija može umnogome i veoma brzo da pomogne. Oni koji je koriste imaju koristi.

Veštačka inteligencija se kod nas ne koristi zvanično, iako imamo određene Ej-Aj sisteme integrisane u softvere koje koristimo i koji se automatski apdejtuju. Tako da neke osobe koriste tu mogućnost, neke ne, ali Javni medijski servis Malte još uvek nema regulativu u vezi sa tim – veštačku inteligenciju koristite na sopstvenu inicijativu.

Dakle, niste uveli npr. avatare koji osobama sa posebnim potrebama predstavljaju sadržaje ili neke druge mogućnosti?

– Za sada nismo. Zašto? Jer bi to značilo da se ljudima oduzme posao. Zvanično, veštačka inteligencija mnoge poslove može sasvim dobro da uradi, čak i da vodi program na malteškom jeziku. Neki učesnici obuke prošle godine su to probali. Ali, to bi značilo da bi posao voditelja prestao da postoji. To je veoma osetljiva tema. Da, tehnologija to može da uradi, ali regulative, sistem još uvek nisu to odobrili.

Trenutno smo u zajedničkom Erazmus plus projektu. Šta očekujete od ovog projekta?

– Mnoge stvari i shvatanja su se izmenila tokom prethodnih godinu dana. Kada smo imali obuku prošle godine, to je bilo u ključnom trenutku. Veštačka inteligencija od tada postaje ozbiljnija, važnija, i možete je koristiti i za posao. Od tada je postalo jasno da je dobro produžiti projekat. Sada imamo dilemu koliko treba koristiti veštačku inteligenciju. Došlo se do pitanja etike – da li ćete reći da ste koristili veštačku inteligenciju, ili ćete je upotrebili potajno i pustiti ljude da pretpostavljaju? Takva je situacija sada, a veštačka inteligencija je veoma moćan alat, i na nivou kada njena upotreba postaje ozbiljna. Neophodne su nam regulative, posebno u vezi sa etikom – da li ćemo i kako koristiti veštačku inteligenciju i da li ćemo publiku izvestiti o tome u kojoj meri smo je koristili.

A kada govorimo o sadašnjem Projektu?

– Obuka koju ćemo sprovesti u okviru ovog projekta je drugačija u odnosu na onu koju smo imali u okviru Erazmusovog projekta “Digivizija”, jer se veštačka inteligencija promenila od tada. Alati koje smo koristili tokom projekta “Digivizija” su unapređeni i postali su sveprisutni i jednostavni za implementaciju u poslovne zadatke. Sada su nam neophodne regulative u vezi sa primenom. Ovogodišnja obuka će se više fokusirati na to kako da je koristimo etički. Etika je sada nešto što treba da bude usvojeno pre nego što se neko zaposli, jer će se doći u situaciju da imate zaposlene koji će reći – ne, ovo ne bi trebalo da se uradi na ovaj način jer su etični, i oni drugi čija etička shvatanja nisu ista i koji će koristiti neetički veštačku inteligenciju, a to je najveća opasnost.