Šta je „VI bućkuriš“ i zašto se pojavljuje svuda

Verovatno ste na društvenim mrežama naišli na slike koje izgledaju kao mešavina fotografija i računarski generisane grafike. Neke su fenomenalne iako pripadaju domenu fantastike, dok neke na prvi pogled izgledaju uverljivo, ali to ipak nisu.

To su primeri AI Slop-a (u slobodnom prevodu VI bućkuriš, pomije, mulj, smeće), to jest sadržaja koji je niskog do srednjeg kvaliteta – video-klipovi, slike, audio-materijal, tekst ili njihova kombinacija – kreiranog pomoću alata zasnovanog na veštačkoj inteligenciji.

Brzo je, lako i jeftino napraviti ovakav sadržaj. Autori VI bućkuriša obično ga postavljaju na društvene mreže kako bi iskoristili ekonomiju pažnje na internetu, potiskujući tako kvalitetniji sadržaj koji bi mogao biti korisniji.

Poslednjih godina, sve je više tog bućkuriša koji nastaje zahvaljujući lako dostupnim alatima zasnovanim na veštačkoj inteligenciji. Kao što sam termin „bućkuriš“ ukazuje, to generalno nije dobro za ljude koji koriste internet.

Mnogobrojni oblici veštačke inteligencije

Britanski Gardijan je u julu 2025. godine objavio analizu u kojoj se ispituje kako veštačka inteligencija preuzima kanale sa najvećim rastom na Jutjubu. Novinari su otkrili da devet od 100 takvih kanala sadrži materijal generisan veštačkom inteligencijom, poput zombi fudbala i sapunskih opera sa mačkama.

Oni koji vole muziku i koriste Spotifaj trebalo bi da budu oprezni prema novom bendu, "The Velvet Sundown", koji se pojavio na tom striming servisu. Iako ima veoma kreativnu priču i sijaset numera, u pitanju je bend koji postoji samo onlajn i to zahvaljujući veštačkoj inteligenciji.

U mnogim slučajevima, ljudi objavljuju materijale do kojih su došli igrajući se sa veštačkom inteligencijom, a dovoljno su dobri da privuku i zadrže pažnju korisnika, omogućavajući autoru da profitira od platformi koje monetizuju strimovanje i sadržaj na osnovu pregleda.

Lakoća generisanja sadržaja pomoću veštačke inteligencije omogućava ljudima da dostavljaju članke niskog kvaliteta publikacijama. Clarkesworld, naučnofantastični onlajn časopis koji prihvata sadržaj koji korisnici šalju i plaća im za to, prestao je da prima nove tekstove 2024. godine zbog toga što su urednici u jednom momentu bili zatrpani tekstovima koje je napisala VI.

To nisu jedina mesta gde se ovo dešava, čak i Vikipedija ima problem sa sadržajem niskog kvaliteta koji je generisan VI. Ako organizacija ne uspe da ukloni takav sadržaj, ključni informativni resurs od kog ljudi zavise je u opasnosti.

Šteta od veštačke inteligencije

VI bućkuriš zagazio je duboko u informisanje ljudi – na teritoriju medija. U vreme dejstva uragana Helen, na primer, protivnici predsednika Džoa Bajdena delili su na internetu slike generisane veštačkom inteligencijom, na kojima se vidi devojčica koje drži štene, kao dokaz navodnog lošeg postupanja administracije u slučaju katastrofe.

Čak i kada je očigledno da je sadržaj generisan veštačkom inteligencijom, on se i dalje može koristiti za širenje dezinformacija jer uspe da obmane ljude koji ga pogledaju nabrzinu.

Veštačka inteligencija takođe šteti umetnicima tako što dovodi do preuzimanja poslova i uzrokuje finansijske gubitke, istiskujući sadržaj koji prave pravi autori.

Postavljanje ovog sadržaja nižeg kvaliteta, generisanog veštačkom inteligencijom, često nije prepoznato algoritmima koji pokreću veću vidljivost na društvenim mrežama i potiskuje čitave grupe autora koji su ranije zarađivali za život od objavljivanja sadržaja na internetu.

Jedno od delimičnih rešenja je da gde god je to omogućeno, označite sadržaj koji je štetan ili problematičan. Na nekim platformama mogu se ostaviti zkomentari kako bi se pružio kontekst. Većina platfrmi ima opciju da korisnici prijave štetan sadržaj.

Pored toga što nas tera da budemo na oprezu zbog dipfejk snimaka i „neautentičnih“ naloga na društvenim mrežama, veštačka inteligencija sada dovodi do pojave velike količine smeća koje dodatno zagađuje medijsko okruženje.