Vanzemaljci, rudarenje na asteroidima, porođaj na Marsu... Kako će izgledati sledećih 50 godina u svemiru

Čovečanstvo se mora pripremiti za sveobuhvatnu revoluciju dok države i kompanije jure ka eri izgradnje baza na Mesecu, svemirskih stanica i fabrika u orbiti i otkrivanja dokaza – ako oni postoje – da nismo sami u univerzumu.

Izveštaj britanskog Kraljevskog društva o tome šta nas čeka na horizontu u narednih 50 godina, predviđa novo doba svemirskih aktivnosti koje će preoblikovati svet, uključujući čistu energiju koja se doprema na Zemlju, robote koji rudare na asteroidima ili recikliraju odavno pokvarene satelite, kao i proizvodne pogone koji kruže oko planete praveći stvari sa oznakom „Proizvedeno u svemiru“ (Made in Space).

Ubrzan razvoj tehnologije omogućava radikalnije iskorake u svemir

Predvideti bilo šta je teško, posebno tehnološke tendencije u budućnosti, ali u izveštaju se predviđa radikalan razvoj koji će generisati neke od najvažnijih tehnoloških i ekonomskih mogućnosti veka. Dok su neke zemlje u dobroj poziciji, Britaniji nedostaje jasan plan i u opasnosti je da propusti nešto, upozoravaju autori.

„Ne pokušavamo da predvidimo budućnost, ali ovo su stvari koje bi se mogle dogoditi i što pre o njima budemo razmišljali, biće nam bolje“, rekao je ser Martin Sviting, koautor izveštaja i profesor svemirskog inženjerstva na Univerzitetu u Sariju.

Cilj Izveštaja „Svemir: 2075“ (Space: 2075 report) je da pokrene diskusije o mogućnostima i posledicama svemirske nauke i tehnologije u narednih 50 godina, kako bi vlade, regulatori, preduzeća i javnost mogli da se pripreme.

Taj uticaj po današnju industriju, društvo i kulturu može se meriti sa posledicama industrijske revolucije u 18. veku, tvrde autori.

Napredak u razvoju raketa za višekratnu upotrebu i svemirskih letelica može otvoriti put fabričkoj proizvodnji u uslovima mikrogravitacije i većim objektima za izgradnju svemirskih letelica koje nikada ne bi mogle da se lansiraju sa Zemlje, navodi se u izveštaju.

Međuplanetarne svemirske stanice mogle bi se graditi u orbiti i raspoređivati širom Sunčevog sistema po želji.

Postojeće industrije bi se mogle premestiti u orbitu. Na primer, data farme (ogromna skladišta za čuvanje elektronskih podataka) koje zahtevaju enormne količine struje za rad i hlađenje imale bi koristi od solarne energije, koje tu ima u izobilju, i besplatnog hlađenja u svemiru.

U međuvremenu, mogle bi se pojaviti i radikalno nove tehnologije, poput satelita koji hvataju solarnu energiju i efikasno je prenose kroz atmosferu do zemaljskih prijemnih stanica pretvarajući je u mikrotalase ili laserske zrake.

Gužva u svemiru – otpad, objekti, saobraćaj...

Problem sa sve većom količinom svemirskog otpada od istrošenih raketa, nefunkcionalnih satelita i fragmenata od sudara i eksplozija podstiče ambicije za recikliranje smeća. Ovo bi smanjilo rizik od sudara i sprečilo materijale da zagađuju Zemljinu atmosferu kada sagore pri ponovnom ulasku.

Kako svemir postaje sve zatrpaniji đubretom, ali i objektima i letelicama, verovatnoća za sukobe postaje sve veća, upozoravaju autori izveštaja. Države i kompanije počeće da se spore oko najboljih mesta na planetama i drugim nebeskim telima, vrednih orbita i kritičnih radiofrekventnih opsega.

Iako je Velika Britanija jaka u nekoliko oblasti tehnologije, kao što su posmatranje Zemlje, komunikacije i mali sateliti, potrebna joj je „jasna nacionalna ambicija“ da bi pratila tempo promena, navodi se u izveštaju.

„Vlada Velike Britanije, međunarodna zajednica i društvo u celini moraju da razumeju, predvide i budu spremni“, savetuju autori.

Svemirska etička pitanja 

Očekuju se i etički izazovi. Ekstremofilni insekti koji podnose surove uslove na Zemlji mogli bi biti konstruisani tako da predstavljaju „živi alat“ na Marsu koji bi pretvarao prirodne resurse u korisna jedinjenja.

Ali šta ako te bube kolonizuju planetu i istisnu još neotkrivene autohtone mikrobe? Teraformirajuća ispitivanja, u kojima se delovi planeta projektuju da budu gostoljubivije za ljude, pokreću slične nedoumice.

A ako se ljudi presele na Crvenu planetu? „Šta se dešava ako se ljudi rode na Marsu?“, pita Sviting.

Na nekoliko javnih rasprava i radionica organizovanih u Velikoj Britaniji povodom izrade izveštaja, postavljala su se pitanja o vanzemaljskom životu i kako bi se sa njim trebalo postupati ukoliko se pojave dokazi.

Jedan učesnik radionice u Reksamu divio se broju galaksija u kosmosu: „U svim tim galaksijama, mora postojati jedna planeta na kojoj bi se našlo nešto slično gusenici“.

Ako vanzemaljci, u obliku gusenica ili nečeg drugog, žive u našoj blizini, verovatno ćemo znati u narednih 50 godina, pišu autori.

„Nadam se da bi to ujedinilo države i da bismo rekli: 'Zaboravimo na naše sitne rasprave i razmislimo o većim problemima.' Ali to su možda puste želje“, rekao je Sviting