Konferencija EmTech Europe 2025 u Atini – kako će razvoj VI oblikovati ključne industrije, život i rad

Početkom marta, Atina je bila domaćin prestižne konferencije EmTech Europe 2025, koju organizuju časopis MIT Technology Review i vodeći grčki list Kathimerini.

Okupljeni naučnici i tehnološki lideri diskutovali su o tome kako veštačka inteligencija (VI) menja ključne industrije – od nauke i medicine, do finansija i biznisa – stvarajući održiva, bezbedna i etična rešenja za globalne izazove.

„Kada je veštačka inteligencija u pitanju, ja sam na emocionalnom rolerkosteru. Uzbuđena sam jer vidim da briše granice u mnogim oblastima, ali ponekad me to i plaši. Verujem da se i drugi ljudi osećaju slično. U medicini VI već ubrzava dijagnostiku, pomaže u otkrivanju novih terapija i potencijalno spasava živote. Koristi se i u nauci o materijalima, gde omogućava testiranje brojnih kombinacija i generiše nove ideje koje naučnici istražuju u laboratorijama. Međutim, VI treba posmatrati kao asistenta u nauci, a ne kao zamenu za naučnika – ona ubrzava istraživanja, ali ključne odluke i dalje donose ljudi“, izjavila je Šarlot Dži, urednica vesti u MIT Technology Review.

Sledeća faza razvoja veštačke inteligencije je takozvana generalna veštačka inteligencija – sistem sposoban da izvršava zadatke bolje od čoveka. Stručnjaci iz različitih oblasti podelili su svoja predviđanja na konferenciji.

Očekuje se da će u narednih pet godina humanoidni roboti sa veštačkom inteligencijom postati deo svakodnevice. VI će takođe imati značajan uticaj na medicinu, pravo, marketing i bankarstvo, a predviđa se da bi čak 50 odsto advokatskih firmi moglo propasti zbog automatizacije.  

Osim toga, VI već revolucioniše navigaciju brodova i podmornica. U narednoj deceniji autonomne podmornice mapiraće najdublje delove okeana, generišući ogromne količine podataka koje samo veštačka inteligencija može da obradi.  

Jedna od oblasti u kojoj VI donosi najveći napredak jeste zdravstvo. Zbog sve većeg nedostatka medicinskog osoblja, VI postaje ključan alat za ubrzavanje procedura, obradu podataka i smanjenje administracije. Zahvaljujući tome, lekari će imati više vremena za pacijente. U radiologiji, VI već sada može skratiti analizu snimaka sa tri sata na samo 13 minuta, a neki najavljuju i sve veću pomoć u dijagnostici, terapijama i prognozi bolesti.

Ipak, na događaju je pokrenuta diskusija – da li uopšte znamo kako će izgledati primena generalne veštačke inteligencije i možemo li predvideti njene domete.

„Najveće pitanje nije da li VI može nešto da uradi, već da li bi trebalo. Mnogi se plaše razvoja generalne veštačke inteligencije i mogućnosti da ona postane samosvesna, ali ja ne verujem da će se to dogoditi. Nema dokaza da može da donosi samostalne odluke. Ova tehnologija postaje sve inteligentnija, ali samo u okviru specifičnih zadataka. Zato mislim da ne treba da budemo uplašeni, već oprezni – ali i radoznali da je istražimo“, dodala je Šarlot.

Jedno od važnih pitanja je uticaj veštačke inteligencije na životnu sredinu, posebno u kontekstu sve veće potrošnje energije. Kako veštačka inteligencija postaje deo svakodnevnog života, tako rastu i njeni energetski zahtevi. VI koristi ogromne resurse, kako u fazi treniranja, tako i tokom svakodnevne upotrebe.

Na konferenciji su prikazani veliki data centri koji omogućavaju rad ovih sistema, a njihova potrošnja električne energije rapidno raste. Na primer, jedan VI upit koristi količinu energije koja je potrebna za punjenje mobilnog telefona. Iako se već radi na smanjenju potrošnje, istaknuto je da je neophodno jasno definisati prioritete za buduću primenu VI.

Danilo Makgeri, stručnjak za veštačku inteligenciju, istakao je da će nas razvoj ove tehnologije primorati da preispitamo svoju ulogu u svetu.

Luk Džulija, koautor aplikacije Siri, dao je svoju definiciju ove tehnologije: „VI treba posmatrati kao proširenu inteligenciju – alat koji nadograđuje ljudske sposobnosti, a ne zamenjuje ih. Odgovornost za njegovu primenu u potpunosti je na nama“.

Može se zaključiti da više nije pitanje da li će veštačka inteligencija promeniti industrije, već koliko brzo ćemo se prilagoditi ovim tehnologijama i osigurati da njihova upotreba bude odgovorna i održiva.