Evropa kaska u veštačkoj inteligenciji

Mnogi ugledni učesnici najavili su dolazak na AI Action Summit ovog ponedeljka i utorka (10. i 11. februar) u Parizu.

Okupiće se šefovi država i vlada, lideri međunarodnih organizacija i kompanija, naučnici, umetnici i predstavnici civilnog društva. Samit će biti održan u Gran Paleu, jednom od mesta održavanja Olimpijskih igara prošle godine.

Francuski predsednik Emanuel Makron biće domaćin skupa zajedno s indijskim premijerom Narendrom Modijem. Učestvovaće i potpredsednik kineske vlade Ding Suešjang.

Za potpredsednika SAD Dž. D. Vensa poseta Parizu biće prvo inostrano putovanje od stupanja na dužnost. Bela kuća potvrdila je njegovo učešće.

Veštačka inteligencija dolazi s drugog kontinenta

Sektorom veštačke inteligencije (AI) trenutno dominiraju američke korporacije – a kineske kompanije ih prate u korak. Francuska i Evropa, s druge strane, značajno zaostaju.

Tako će američka korporacija „Amazon“ ove godine uložiti oko sto milijardi dolara u infrastrukturu za veštačku inteligenciju. Potražnja IT-klijenata za resursima u ovom sektoru toliko je velika da AWS, „Amazonov" odsek za klaud usluge, već nailazi na probleme s kapacitetima, rekao je direktor „Amazona“ Endi Džesi. Samo u prošlom tromesečju, kompanija je uložila više od 25 milijardi evra u svoju infrastrukturu.

Pre samo nekoliko nedelja kineski DeepSeek izazvao je buru u svetu veštačke inteligencije. Veliki jezički model ove kompanije izgleda jednako moćno kao američka konkurencija, ali je razvijen znatno jeftinije i uz manje tehničke resurse.

Za razliku od ChatGPT-a, četbota američke kompanije OpenAI, DeepSeek-ov algoritam nije tajan, već je slobodno dostupan (open source).

„Iako je teško predvideti budućnost DeepSeeka kao kompanije, čini se da su strukturni efekti prilično dalekosežni“, rekao je, kako prenosi agencija Rojters, investitor Sandžot Malhi.

Jedno od ključnih pitanja koje je DeepSeek otvorio jeste da li se uopšte isplati ulagati milijarde dolara u veštačku inteligenciju u SAD.

DeepSeek je detalje o AI modelu objavio baš na dan kada je američki predsednik Donald Tramp najavio projekat nazvan „Stargejt", u koji OpenAI i druge tehnološke kompanije planiraju da ulože oko 500 milijardi dolara za razvoj AI infrastrukture.

A Evropa?

Francuska takođe planira sopstveni AI projekat: u Parizu bi, prema zvaničnim najavama, trebalo da nastane najveći AI kampus u Evropi. Srce ovog projekta biće ogroman centar sa sopstvenim, snažnim energetskim sistemom.

Planirane su investicije u iznosu „od 30 do 50 milijardi evra“, pri čemu će se u finansiranje uključiti i Ujedinjeni Arapski Emirati, navodi se iz Jelisejske palate.

Istovremeno, američka kompanija OpenAI proširuje prisustvo u Evropi. Nakon Londona, Dablina, Pariza, Brisela i Ciriha, Minhen će postati prvi nemački grad s njihovom kancelarijom.

„Kao zemlja poznata po tehničkom znanju i industrijskoj inovaciji, nije iznenađenje da je Nemačka svetski lider u korišćenju veštačke inteligencije“, rekao je osnivač OpenAI Sem Altman prilikom posete Nemačkoj.

Prema podacima dnevnog lista Frankfurter algemajne cajtung, Nemačka je u Evropi država s najviše pretplatnika na ChatGPT i jedna od tri vodeće zemlje u svetu po tom pitanju.

Nemačka se takođe nalazi među tri vodeće zemlje izvan SAD prema broju poslovnih korisnika koji plaćaju AI usluge. No najvažnije, Nemačka ima drugi najveći broj programera (nakon SAD) koji integrišu ChatGPT u druge aplikacije.

Više ili manje regulacije?

U SAD više ne postoji regulacija razvoja veštačke inteligencije. Predsednik Tramp ukinuo je propise koje je uveo njegov prethodnik Džo Bajden ubrzo nakon što je preuzeo dužnost.

U Evropi su, pak, zahtevi za državnu regulaciju sve glasniji. Pre početka pariskog samita, oko 100 naučnika iz 30 zemalja upozorilo je da bi nova tehnologija mogla dovesti do „gubitka kontrole“ s dramatičnim posledicama.

Uoči samita, istraživači su predstavili prvi međunarodni izveštaj o bezbednosti veštačke inteligencije, na kojem su sarađivali i stručnjaci iz UN, EU i Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD).

Nemački fizičar Aksel Nauman, koji živi i radi u Švajcarskoj, takođe se zalaže za razvoj etične i održive veštačke inteligencije – kao i za analizu njenog uticaja na inovacije, transparentnost i poverenje.

Evropske vrednosti

Evropa treba sopstvenu open source infrastrukturu, rekao je Nauman za Dojče vele. Cilj je, kako ističe, „pokazati evropskim kompanijama i institucijama da ima smisla zajednički ulagati i zajedno uživati plodove otvorenog koda“.

No, to zahteva ulaganja, na primer u „prilagođavanje administrativnih procesa, prilagođavanje proizvoda, promociju otvorenog koda i savetovanje politike i industrije“.

Svoju viziju digitalne budućnosti Evrope formuliše ovako: „Vizija mora biti da Evropa suvereno skladišti i obrađuje sopstvene podatke, da naš softverski ekosistem odražava naše vrednosti.“

U budućnosti se više ne sme događati da se Evropa samo priključuje drugima i zatim plaća za licencna prava.

Evropa mora, kaže Nauman, „koordinisano preusmeriti fokus na zajednički razvoj open source proizvoda“.

Ključno je, međutim, jedno: „Za to nam je potrebna infrastruktura koju tek treba izgraditi.“