Kina protiv SAD – ko će pobediti u globalnom tehnološkom ratu i kojim putem Srbija treba da ide

Amerika je u trci razvoja veštačke inteligencije bila ceo krug ispred Kine. Ipak, čini se da Kina želi maraton kako bi u tehnološkoj trci bila pobednik. Lansiranjem DeepSeeka, koji je jeftiniji i prema testiranjima, bolji ili na nivou najboljih američkih četbotova, uprkos sankcijama na uvoz američkih čipova, uzdrmao je Silicijumsku dolinu.

„DeppSeek je na testiranja u nekim segmentima, poput matematike ili programiranja, i bolji od ChatGPT-a i drugih američkih modela VI. To je pokazalo da se sa višestruko manje novca i hardvera može postići isto ili više nego što su to učinile američke kompanije. To je napravilo buru na njujorškim berzama“, ističe Goran Belanović, novinar Internet portala RTS-a.

Priznanje dolazi i od konkurencije. Izvršni direktor „Majkrosofta" smatra da je DeepSeek impresivan kako u pogledu otvorenog koda, tako i u efikasnosti rešavanja zadataka. Kineski stručnjaci poručuju da su američke sankcije izazvale kontraefekat.

„Nauka i tehnologija su uvek na čelu strateških takmičenja i rivalstva među velikim silama. Ako pažljivo pogledate videćete da su sva američka potiskivanja kineske visoke tehnologije dala suprotan efekat, što je Kinu učinilo veoma retkom zemljom u svetu sa neameričkim celim tehnološkim lancem, zemljom visokog proizvodnog kapaciteta sa kompletnim lancem snabdevanja“, navodi Šen Ji, profesor Međunarodne politike na Univerzitetu Fudan.

Ipak, SAD se i dalje smatra centrom tehnološkog sveta. Gugl i OpenAI lideri su veštačke inteligencije.

„Mi smo predstravili našeg novog agenta. Zasniva se na 'dubokom učenju‘. Mislim da je ovo jedna od najboljih stvari koje je OpenAI pokrenuo. Može brzo da uradi složene istraživačke zadatke, zadatke koje bi ljudi radili od 30 minuta do 30 dana. Agent može da pregleda veb, da skenira tekst, slike, PDF-ove“, objašnjava Sem Altman, direktor OpenAI-a.

„Objektivno gledano, kompletna tehnološka revolucija, internet, sve ono što danas koristimo nastalo je u SAD nakon Drugog svetskog rata. Amerikanci su pioniri u tome, njihova tehnologija je odlična, mi je koristimo svaki dan ali je pitanje kako da održe taj tempo razvoja sa Kinom što smatram da je skoro nemoguće postalo“, ističe Miloš Jovanović, strućnjak za informacionu bezbednost.

U korak sa svetom mora i Srbija. Nedostaju stručnjaka, ali i veći broj podataka za treniranje modela VI. Ključna reč je – digitalizacija.

„Mi moramo da razvijemo naš jezički model vezano za VI. Da digitalizujemo kompletne arhive univerziteta i biblioteka da bi smo mogli da treniramo ono što se dešava. Potrebni su nam resursi na srpskom jeziku jer na osnovu toga možemo da treniramo sisteme VI“, dodaje Jovanović.

Početkom godine Vlada je usvojila Strategiju razvoja VI do 2030. Upotreba te tehnologije u Srbiji još je u početnoj fazi.

Ko pobeđuje

„Dvadesetprvi vek će apsolutno obeležiti razvoj veštačke inteligencije i dalji tehnološki razvoj, poput procesa automatizacije, između Kine i SAD“, kaže stručnjak za informacionu bezbednost Miloš Jovanović.

Prema njegovim rečima, tehnološki rat između dve najveće sile počeo je još pre 20 godina, a jedan od ključnih momenata bio je 2009. godine kada je kineska vlada odlučila da blokira sve američke servise u Kini, zbog čega je ubrzana strategija digitalnog suvereniteta

Drugi ključni trenutak odigrao se 2012. godine sa tehnološkim kompanijama „Huavej“, ZTE i drugim, a takođe važan trenutak odigrao se i 2018. godine kada je došlo do velikih trzavica između Vašingtona i Pekinga zbog 5G tehnologije.

„Ovo sada je samo nastavak svega. Kina je neuporedivo manje novca uložila za razvoj modela Deepseek, samo šest miliona dolara, dok je sa druge strane procena da je 18 milijardi dolara uloženo u razvoj ChatGPT-a“, navodi Jovanović.

Kineske kompanije su krenule i da se takmiče međusobno, pa je tako „Alibaba“ predstavila novi model VI – Qwen 2.5.

„Testovi 'Alibabinog' modela su zaista impresivni, pa je sad došlo do situacije da se nadmeću unutar zemlje. Zbog sankcija na izvoz naprednih čipova, potrebnih za razvoj modela VI, Kina je primorana da se takmiči unutar zemlje što diprinosi da njihovi modeli budu još bolji. Kina je takođe počela da razvija i sopstveni hardver i čipove za obradu“, ističe Jovanović.

Evropska unija izgubljena u četbot revoluciji

Jovanović kaže da na nivou Evropske unije kao šireg mehanizma nema sveobuhvatne strategije tehnološkog razvoja. Ipak, na nivou pojedinačnih država postoje neki pomaci.

„Zanimljivo je da Francuska ima svoj model Mistral, koji je uže i stručno postavljen, ali je konkurent ChatGPT-ju i kineskim modelima“, dodaje Jovanović.

Kako kaže Šen Ji, profesor Međunarodne politike na Univerzitetu Fudan, nauka i tehnologija su uvek povezane sa politkom i na čelu su strateških takmičenja i rivalstava velikih sila.

„Počevši od 1949. godine, u procesu osnivanja i razvoja Kine, naša naučna republika je uvek vodila trku. Naći ćete da su sva američka potiskivanja kineske visoke naučne tehnologije dala suprotan efekat, što je Kinu učinilo veoma retkom zemljom u svetu sa celim neameričkim tehnološkim lancem, zemljom visokog proizvodnog kapaciteta sa kompletnim neameričkim lancem snabdevanja. U mogućnosti smo da proizvodimo jeftinije i pouzdanije čipove“, kaže Šen.

Sa njim se slaže Jovanović, posebno sa time da Kina ima zaokružen tehnološki suverenitet – sopstvenu proizvodnju čipova i hardvera i softverskih modela.

Kina je od 2020. godine prva na svetu po broju diplomaca i patenata u oblasti visoke tehnologije.

Kada se govori o EU, ona nema zaokruženu strategiju.

„Niti se priča o razvoju jedinstvene tehnološke infrastrukture za VI, softverskim rešenjima, niti o bilo čemu što je konkretno važno za tehnološki razvoj i suverenost kontinenta“, navodi Jovanović.

Srbija mora da razvije sopstveni model

Ključno je zbog obrazovanja, nauke i suvereniteta da Srbija razvije sopstveni model četbota.

„Imamo stručnjake, imamo ljude koji to mogu da pokrenu, ali je za to potrebna odluka na najvišem nivou. Država mora da stane iza toga jer je to strateški prioritet“, smatra Jovanović.

Podseća i da je veštačka inteligencija definisana kao strateška oblast za očuvanje nacionalne bezbednosti jedne države.

„Potrebno da razvijamo jezičke modele. Imamo data centar u Kragujevcu, ti resursi treba da budu stavljeni na raspolaganje akademskoj zajednici, privredi i da treniramo naše modele VI. Puno se priča o strategijama, a nama su potrebna konkretna rešenja“, ističe Jovanović.