Čime plaćamo „Votsap“ i druge besplatne aplikacije

Korisnici aplikacije za četovanje „Votsap“ dnevno razmene na desetine, pa čak i na stotine poruka. Bez obzira na to koliko su razgovori koje vodimo sa članovima porodice, prijateljima i kolegama na toj platformi uzbudljivi ili dosadni, komunikacija je (podrazumevano) šifrovana.

Naše bezbrižno ćaskanje koristi moćne računarske servere kompanije „Votsap“ smeštene u različitim centrima podataka širom sveta.

To nije uopšte jeftino, pa ipak, nijedan od skoro tri milijarde korisnika u svetu, nije platio uslugu korišćenja ili preuzimanja aplikacije. Kako onda „Votsap“ zarađuje?

Bez sumnje, pomaže to što „Votsap“ iza sebe ima ogromnu matičnu kompaniju – „Metu“, kojoj pripadaju i „Fejsbuk“ i „Instagram“.

Pojedinačni, lični nalozi na ovoj platformi su besplatni jer „Votsap“ zarađuje od korporacija koje žele da komuniciraju sa takvim „malim“ korisnicima.

Od prošle godine kompanije mogu besplatno da otvaraju kanale na Votsapu tako da mogu da šalju poruke koje će pročitati svi koji odluče da se pretplate. Međutim, ono za šta plaćaju je mogućnost interakcije sa pojedinačnim klijentima putem aplikacije. To može biti konverzacija ili transakcija.

Plaćanje „iz četa“

Velika Britanija je na ovom polju početnik, ali u indijskom gradu Bangaloru, na primer, možete kupiti kartu za autobus i izabrati svoje sedište preko aplikacije Votsap.

„Naša vizija, ako sve ovo shvatimo kako treba, je posao i klijent bi trebalo da bude u mogućnosti da uradi stvari kako treba u okviru četa“, objašnjava Nikila Srinivasan, potpredsednica sektora za razmenu poslovnih poruka u kompaniji „Meta“.

„To znači da ako želite da rezervišete kartu, ako želite da vratite nešto što ste kupili, ako želite da izvršite uplatu, trebalo bi da budete u mogućnosti da to uradite bez napuštanja četa. A onda samo nastavite druge razgovore.“

Preduzeća sada takođe mogu da odluče da plate link kojim se pokreće novi čet direktno iz onlajn oglasa na Fejsbuku ili Instagramu do ličnog naloga.

Nikila Srinivasan kaže da samo ova opcija tehnološkom gigantu vredi „nekoliko milijardi dolara“.

Kakva je situacija kod konkurencije

Druge aplikacije za razmenu poruka krenule su različitim putevima. „Signal“, platforma poznata po svojim protokolima za bezbednost poruka koji su postali industrijski standard, je neprofitna organizacija.

Tvrde da nikada nisu uzimali novac od investitora (za razliku od aplikacije Telegram). Posluju, kako navode, zahvaljujući donacijama, koje uključuju 50 miliona dolara u gotovini od Brajana Aktona, jednog od osnivača „Votsapa“.

„Naš cilj je da se približimo što je moguće više tome da nas u potpunosti izdržavaju mali donatori, to jest veliki broj manjih donacija od ljudi kojima je stalo do Signala“, napisala je predsednica kompanije Meredit Vitaker u blogu prošle godine.

„Diskord“, aplikacija za razmenu poruka koju uglavnom koriste mladi ljubitelji video-igara, ima besplatnu opciju (freemium) – registracija je besplatna, ali dodatne funkcionalnosti, uključujući pristup igrama, moraju da se plate.

Takođe, ova platforma nudi plaćeno članstvo pod nazivom Nitro, sa pogodnostima koje podrazumevaju visokokvalitetan striming i prilagođene emodžije, za mesečnu pretplatu od 9,99 dolara.

„Snep“, firma koja stoji iza Snepčeta, kombinuje nekoliko modela finansiranja. U okviru aplikacije se pojavljuju reklame, zatim 11 miliona korisnika od avgusta 2024. godine plaća pretplatu, a kopanija prodaje i naočare za proširenu stvarnost pod nazivom snepčet spektakls (Snapchat Spectacles).

Kompanija ima i još jedan trik u rukavu – prema navodima sajta Forbs, između 2016. i 2023. godine, firma je zaradila skoro 300 miliona dolara samo od kamata. Ipak, glavni izvor prihoda „Snepa“ je oglašavanje, koje donosi više od četiri milijarde dolara godišnje.

Kompanija „Element“ sa sedištem u Velikoj Britaniji naplaćuje vladama i velikim organizacijama da koriste njen bezbedni sistem za razmenu poruka. Kupci koriste tehnologiju kompanije, ali je sami pokreću, na svojim privatnim serverima.

Firma koja posluje 10 godina ima „dvocifreni milionski prihod“, kaže njen suosnivač Metju Hodžson. On veruje da najpopularniji poslovni model za aplikacije za razmenu poruka ostaje višegodišnji digitalni favorit – oglašavanje.

„Mnoge platforme za razmenu poruka prodaju reklame tako što prate šta ljudi rade, sa kim razgovaraju, a zatim ih ciljaju najboljim oglasima“, objašnjava Hodžson.

Ideja je da čak i ako postoji enkripcija i anonimnost, aplikacije ne moraju da vide stvarni sadržaj poruka koje se dele da bi saznale mnogo o svojim korisnicima, a zatim mogu da koriste te podatke za prodaju oglasa.

„To je stara priča – ako ste vi korisnik nečega i ne plaćate ništa, onda je velika verovatnoća da ste vi proizvod“, dodaje Hodžson.