Da li Tik-tok zaista toliko ugrožava Zapad

Zakon koji je izglasan u Kongresu Sjedinjenih Država je najnoviji potez u višegodišnjem nizu bezbednosnih strahova u vezi sa aplikacijom Tik-tok koji je u vlasništvu kineske kompanije „Bajtdens“.

Zvaničnicima, političarima i osoblju obezbeđenja u mnogim zapadnim zemljama zabranjeno je da instaliraju ovu aplikaciju na službenim telefonima.

Kolumnista Bi-Bi-Sija razmatra tri najveće sajber bezbednosne pretnje u vezi sa Tik-tokom i kako kineska kompanija „Bajtdens“ odgovara na njih.

1. Tik-tok prikuplja „prekomernu“ količinu podataka

Tik-tok kaže da je prikupljanje podataka u aplikaciji „u skladu sa uobičajenom praksom“. 

Kritičari često optužuju Tik-tok da prikuplja ogromne količine podataka. Izveštaj o sajber bezbednosti koji su u julu 2022. objavili istraživači australijske sajber-kompanije „Internet 2.0“ najčešće se navodi kao dokaz.

Istraživači su proučavali izvorni kod aplikacije i prijavili da vrši „prekomerno prikupljanje podataka“. Analitičari kažu da Tik-tok prikuplja detalje kao što su lokacija, koji se uređaj koristi i koje druge aplikacije su na njemu.

Međutim, sličan test koji je sprovela „Sitizen lab“ pokazuje da „u poređenju sa drugim popularnim platformama društvenih medija, Tik-tok prikuplja slične vrste podataka za praćenje ponašanja korisnika“.

Slično, u prošlogodišnjem izveštaju Instituta za tehnologiju Džordžije je navedeno: „Ključna činjenica je da većina drugih društvenih medija i mobilnih aplikacija radi iste stvari.

2. Kineska vlada bi mogla da koristi Tik-tok za špijuniranje korisnika

Kompanija „Bajtdens“ kaže da su potpuno nezavisni i da „nisu dali korisničke podatke kineskoj vladi, niti je to od njih zahtevano“.

Iako to nervira stručnjake za poverljivost ličnih podataka, većina nas prihvata da je predaja delova privatnih podataka dogovor koji sklapamo sa društvenim mrežama.

U zamenu one nam pružaju svoje usluge besplatno, ali prikupljaju znanje o nama i koriste ga za prodaju reklama na svojoj platformi, ili prodaju naše podatke drugim firmama koje pokušavaju da nam se reklamiraju negde drugde na internetu.

Problem koji kritičari imaju sa Tik-tokom je to što je u vlasništvu tehnološkog giganta „Bajtdens“ iz Pekinga, što ga čini jedinstvenom neamerička mejnstrim aplikacijom. Fejsbuk, Instagram, Snepčet i Jutjub, na primer, prikupljaju slične količine podataka, ali su sve te kompanije osnovane u SAD.

Godinama su američki zakonodavci, zajedno sa većinom ostatka sveta, pretpostavljali nivo poverenja: da podaci koje prikupljaju ove platforme „neće biti korišćeni iz podlih razloga koji bi mogli da ugroze nacionalnu bezbednost“.

U izvršnoj naredbi Donalda Trampa iz 2020. navodi se da bi prikupljanje podataka koje vrši Tik-tok potencijalno moglo da omogući Kini da „prati lokacije saveznih službenika i operativaca, da pravi dosijee ličnih podataka kojim bi ih ucenjivali i sprovodili korporativnu špijunažu“.

Za sada, dokazi ukazuju na to da je ovo samo teoretski rizik – ali strahove podstiče neodređeni deo kineskog zakona usvojenog 2017. godine.

Član sedam kineskog zakona o nacionalnoj obaveštajnoj službi navodi da sve kineske organizacije i građani treba da „podržavaju, pomažu i sarađuju“ u obaveštajnim naporima zemlje.

Međutim, istraživači sa Tehnološkog instituta Džordžije tvrde da je ova rečenica izvučena iz konteksta i napominju da zakon takođe uključuje upozorenja koja štite prava korisnika i privatnih kompanija.

Od 2020. godine, Tik-tok je u više navrata pokušavao da uveri rukovodioce da kinesko osoblje ne može da pristupi podacima ne-kineskih korisnika.

Ali 2022. godine, „Bajtdens“ je priznao da je nekoliko njegovih zaposlenih u Pekingu pristupilo podacima najmanje dva novinara u SAD i Velikoj Britaniji kako bi pratili njihovu lokaciju i proverili da li se sastaju sa zaposlenima Tik-toka za koje se sumnjalo da su odavali informacije u medije.

Portparolka Tik-toka kaže da su zaposleni koji su pristupili podacima otpušteni.

Kompanija insistira na tome da korisnički podaci nikada nisu bili uskladišteni u Kini i da gradi centar za skladištenje podataka u Teksasu za američke korisničke podatke, a na lokacijama u Evropi za podatke njihovih građana.

U Evropskoj uniji, kompanija je takođe otišla mnogo dalje od bilo koje druge društvene mreže i angažovala je nezavisnu kompaniju za sajber bezbednost da nadgleda upotrebu svih podataka na svojim evropskim sajtovima. Tik-tok kaže da su „podaci naših evropskih korisnika zaštićeni u posebno dizajniranom zaštitnom okruženju i mogu im pristupiti samo odobreni zaposleni pod strogim nezavisnim nadzorom i verifikacijom“.

3. Tik-tok bi mogao da se koristiti kao alat za „ispiranje mozga“

Ovu rečenicu često citiraju ljudi koji sumnjaju ne samo na Tik-tok, već i na sve kineske kompanije.

Iz Tik-toka tvrde da njihove smernice „zabranjuju dezinformacije koje bi mogle naneti štetu našoj zajednici ili široj javnosti, što uključuje nadzoru koordinisanog neautentičnog ponašanja“.

U novembru 2022, Kristofer Rej, direktor Federalnog istražnog biroa, rekao je američkim zakonodavcima: „Kineska vlada bi mogla... da kontroliše algoritam preporuka, koji bi mogao biti upotrebljen da se utiče na naše operacije.“ Tvrdnja je mnogo puta ponovljena.

Te zabrinutosti dodatno podstiče činjenica da je Tik-tokova sestrinska aplikacija, Dujin – koja je dostupna samo u Kini – snažno cenzurisana i navodno dizajnirana da podstakne obrazovne i promoviše „zdrave“ sadržaje za svoju bazu mladih korisnika.

Sve društvene mreže u Kini su strogo cenzurisane, a vojska internet policije briše sadržaj koji kritikuje vladu ili izaziva političke nemire.

Na početku uspona Tik-toka, bilo je nekoliko slučajeva cenzure na aplikaciji. Korisnici u SAD je suspendovan nalog jer je debatovala o tretmanu Pekinga prema muslimanima u Sinđangu. Nakon žestoke reakcije javnosti, Tik-tok se izvinio i vratio nalog.

Od tada je bilo nekoliko slučajeva cenzure, pored nekoliko kontroverznih odluka o moderiranju sa kojima sve platforme moraju da se bave.

Istraživači u „Sitizen labu“ su uporedili Tik-tok i Dujin. Zaključili su da Tik-tok ne koristi istu političku cenzuru.

„Platforma ne sprovodi očiglednu postcenzuru“, rekli su istraživači 2021. godine.

Analitičari Tehnološkog instituta Džordžije su takođe tražili teme kao što su nezavisnost Tajvana ili šale o kineskom premijeru Si Đinpingu i zaključili: „Video snimci u svim ovim kategorijama se lako mogu naći na Tik-toku. Mnogi su popularni i široko deljeni.“

Teoretski rizik

Ukupna slika pokazuje, dakle, da je u pitanju teoretski strah – i teorijski rizik.

Kritičari tvrde da je Tik-tok „trojanski konj“ – iako izgleda bezopasno, mogao bi se pokazati kao moćno oružje tokom sukoba, na primer.

Aplikacija je već zabranjena u Indiji, koja je 2020. preduzela mere protiv aplikacije i desetine drugih kineskih platformi.

Ali američka zabrana Tik-toka mogla bi imati ogroman uticaj na platformu, pošto tipični američki saveznici često idu ukorak sa takvim odlukama.

To je bilo očigledno kada su SAD uspešno pokrenule pozive da blokiraju kineskog telekomunikacionog giganta „Huavej“ da bude uključen u postavljanje 5G infrastrukture – opet, na osnovu teoretskih rizika.

Vredi napomenuti, naravno, da su ovi rizici jednosmerna ulica. Kina ne mora da brine o američkim aplikacijama jer je pristup kineskim građanima bio blokiran dugi niz godina, zaključuje novinar Bi-Bi-Sija.