Decembar – mesec računara „Galaksija“, koji slavi 40. rođendan, u Muzeju nauke i tehnike

Autorski primerak ovog modularnog računara Voja Antonić poklonio je Muzeju nauke i tehnike, a danas se čuva u njegovoj Zbirci računara i informatike.

„U specijalnom izdanju časopisa Galaksija koji se zvao Računari u našoj kući, krajem 1983, početkom 1984. godine, računar ‘Galaksija’ je predstavljen sa uputstvima za sklapanje. Dakle, računar je na taj način nuđen u formi ‘uradi sam’, takozvane kućne radinosti. Bile su potrebne veštine sa lemilicom kako bi se elementi sklopili na jednu štampanu ploču. Ovaj način sklapanja računara kod nas je u to vreme izazvao veliko interesovanje. Smatra se da je oko 10.000 mladih ljudi tada odlučilo da se upusti u sklapanje ovog računara“, istakao je Saša Šepec, viši kustos Muzeja nauke i tehnike.

Na osnovu procene da je do 1985. godine u Jugoslaviji bilo oko 100.000 računara, „Galaksija“ je zauzimala tada 10 odsto od ukupnog broja računara u zemlji. Kako je odmah pušten u proizvodnju, u saradnji sa Zavodom za udžbenike i nastavna sredstva i izuzetno uspešnom firmom „Elektronika–Inženjering“, računar „Galaksija“ našao je put do mnogih škola.

„Tehnički je bio relativno skromnih kapaciteta za to vreme. Otprilike je odgovarao, takođe popularnom, računaru ‘ZX Spektrum’ koji je izašao nekoliko godina ranije. S druge strane, bio je dovoljno jeftin i finansijski pristupačan da bi ga mladi ljudi mogli priuštiti. Treba imati u vidu da je u to vreme, zbog ekonomske politike, uvoz računara u zemlju bio zabranjen. Budući da je za ovaj računar bilo potrebno odvojiti malo novca, to je bio i pokušaj odbrane domaćeg tržišta, domaće proizvodnje računara i računarskih komponenti, a s druge strane to je ostavilo prostor za pojavu jednog ovakvog projekta, kao što je ‘Galaksija’. Možemo reći da je baš zahvaljujući tim zabranama uvoza nešto poput ‘Galaksije’ moglo da nastane i ostvari uspeh u Jugoslaviji“, dodaje Šepec.

Takođe je zanimljivo što je projekat „Galaksija“, pored mnogih drugih, nastao iz jedne nove kulture. U to vreme ljudi sa već stečenim navikama i interesovanjem za informatiku i računare, poput radio amatera i ljubitelja fotografije okupljali su se po klubovima. Omladinske zajednice, takođe su se okupljale u različitim klubovima i školskim sekcijama, naročito u srednjim tehničkim školama i matematičkim gimnazijama. Iako je ova kultura iznedrila tada mnogo značajnih inicijativa, s pravom se može reći da je naročito ona bila jedan od glavnih katalizatora ovog projekta.

„Nažalost, danas je ova pop kultura u krizi. Za nju je bio naročito karakterističan entuzijazam. Nije se to radilo kao danas, nisu postojale kompanije, ni startap preduzeća koja gledaju finansijsku dobit i plasman proizvoda, nego su to bili mladi ljudi sa interesovanjima i sklonosti ka tehnici, koji su želeli da je upoznaju kako bi stekli saznanja o njenom načinu rada i osetili zadovoljstvo da su nešto i sami napravili“, zaključuje Saša Šepec.