Sve više gejmera i sve više onih koji žele da rade u gejming industriji

U Srbiji ima 140 kompanija koje se bave proizvodnjom video-igara. Petnaest najuspešnijih, prošle godine zaradilo je 150 miliona evra. Sto miliona puta preuzete su igre koje su pravljene u Srbiji.

Oko dve i po hiljade ljudi radi u proizvodnji video-igara. Trećina od njih su žene, a polovinom timova rukovode takođe žene. U ovoj oblasti potrebno je još 330 zaposlenih.

Video-igre u svetu igra četvrtina ljudi starijih od 45 godina, polovina stanovnika između šest i 64 godine, a ravnopravno ih igraju i žene i muškarci.

Kako navodi gošća Beogradske hronike Kristina Janković Obućina, u stvaranju jedne video-igre učestvuju ljudi koji su talentovani za pisanje, matematiku, jezike, upravljanje ljudskim resursima, za upravljanje budžetom, marketing i tako dalje.

Da bi neko učestvovao u izradi video-igara nije mu neophodno formalno obrazovanje. Kako ističe gošća Beogradske hronike, većina od ovih dve i po hiljade ljudi je samouka.

„Industrija je relativno mlada i u njoj se alati, odnosno ti softveri koji se koriste, menjaju gotovo na šestomesečnom nivou. Tako da obrazovanje koje je ovako tradicionalno, malo spor organizam, to ne može baš da sustigne. Tako da sa jedne strane postoji formalno obrazovanje koje uz malo prekvalifikacije može da vas uvede u gejming, a sa druge strane, imamo zaista armiju mladih sada koja se sama obrazuje na internetu i ulaze u ovu industriju i u tome su jako dobri“, napominje Kristina Janković Obućina.

Od nedavno na Fakultetu dramskih umetnosti postoji smer koji je namenjen onima koji žele da uđu u svet video-igara. U ovom upisnom roku je bilo veliko interesovanje za ovaj program i preko 70 kandidata se prijavilo na samo 16 raspoloživih mesta.

„Nadamo se da će u budućnosti moći da se poveća broj studenata koji se upisuju, jer zaista ove vrste kadrova nam je potrebno što više. U konkretnom slučaju na FDU su to umetnici, odnosno art u igrama kako mi to zovemo, i drugi četvorogodišnji program u Srbiji koji postoji u Novom Sadu na Akademiji umetnosti za gejm dizajn“, dodaje sagovornica Ane Manojlović.

Gejming industrija je takođe i jedna od najmlađih industrija u kojoj je prosek godina zaposlenih negde oko 35 godina, međutim, kako napominje Obućina, trenutno su najpotrebniji seniori.

„Iskusni ljudi koji mogu da vode velike timove i vidimo da oni sve više dolaze iz nekih drugih industrija koje su srodne tome.“

Poslovanje u gejming industriji je dobro kao i u ostatku IT industrije.

„Imamo i ono što zovemo nezavisni timovi. To su timovi od troje do pet ljudi koji naprave svoju prvu igru i koja napravi neverovatan uspeh. Imamo primer jednog tima iz Novog Sada, prodali su preko 600.000 primeraka svoje prve igre, njih su petorica i to im je prvi projekat“, dodaje Kristina Janković Obućina.

Trenutno su najpopularnije mobilne igre. Kada kupimo novi telefon na njemu se automatski nalazi pet do šest igara koje i ne možemo da izbrišemo, tako da nam je to omogućili da svi postanemo gejmeri.

Igre iz Srbije se najviše plasiraju u Americi, nakon toga u Evropi, najviše Engleska, Francuska i Britanija.

Ako je neko zainteresovan i želi da se oproba u gejming industriji, može da se informiše na veb-stranici Asocijacije sga.rs ili na sajtu shif2games.rs gde svi mladi i njihovi roditelji mogu da se obaveste o pozicijama koje postoje u gejmingu.

„Tamo ima baza zanimanja, sve što vas zanima o njima naći ćete, a mi smo uvek tu. U Beogradu, Nišu i Novom Sadu svakog meseca ima po nekoliko događaja koji mogu da vas uvedu u industriju“, dodaje Kristina Janković Obućina, izvršna menadžerka Asocijacije industrije video-igara Srbije.