Ima li za pisce, novinare, scenariste suživota sa veštačkom inteligencijom

Brzi razvoj veštačke inteligencije predstavlja novi izazov za pisce svih vrsta, vodeće scenariste, autore i novinare i navodi ih da razmatraju i odgovore na njega.

Iako generativni alati trenutno nisu dovoljno napredni da u potpunosti zamene ljude, njihova neregulisana upotreba ima potencijal da negativno utiče na život pisaca.

Holivudski pisci štrajkuju zbog sadržaja generisanog veštačkom inteligencijom 

Udruženje pisaca Amerike (The Writers Guild of America – WGA)  u žestokom je sukobu sa holivudskim studijima oko korišćenja veštačke inteligencije za generisanje sadržaja.

Pisci scenarija smatraju da nemaju koristi od profita studija, a veštačka inteligencija direktno ugrožava njihove prihode i uslove rada.

Udruženje pisaca Amerike tvrdi da veštačka inteligencija ne bi trebalo da se koristi za prepisivanje ili generisanje književnog materijala bez davanja nadoknade pravim piscima – ljudima. Traže propise za zaštitu sredstava za život scenarista jer veštačka inteligencija postaje sve naprednija.

Međutim, studiji su odbili ove zahteve i ponudili samo da se tehnološke promene razmatraju na godišnjim sastancima. 

Britansko udruženje pisaca ima preporuke za programere  

Udruženje pisaca Velike Britanije sprovelo je istraživanje u kojem je 65 odsto ispitanika reklo da bi povećana upotreba veštačke inteligencije smanjila njihove prihode, a 61 odsto da je zabrinuto da će biti zamenjeni, to jest ostati bez radnog mesta.

Kao odgovor, sindikat je objavio preporuke za programere veštačke inteligencije.

Osim što bi korišćenje dela bilo moguće samo uz izričitu dozvolu autora, kompanije koje prave alate zasnovane na veštačkoj inteligenciji treba da održavaju transparentne dnevnike obuke, označavaju sadržaj veštačke inteligencije, navode autore i uspostavljaju nezavisnu regulativu za veštačku inteligenciju.

Udruženje tvrdi da, iako veštačka inteligencija još nije dovoljno sofisticirana da bi bila na nivou ljudske kreativnosti, ona ipak donosi rizike kao što su smanjene mogućnosti i pravedna plata koje treba rešiti kroz nove propise.

Udruženje britanskih pisaca je takođe istaklo, na osnovu studije koju je sprovela kompanija „Open Ej-Aj“, da se pisci suočavaju sa najvećim rizikom kada je u pitanju napredovanje tehnologije zasnovane na veštačkoj inteligenciji u poređenju sa drugim zanimanjima. 

Ni autori bestselera nisu bezbrižni 

Savez američkih autora (The Authors Guild) takođe je zabrinut zbog generativnih jezičkih modela, kao što je Chat GPT, koji se treniraju na sadržaju knjiga bez dozvole ili nadoknade.

Više od 9.000 autora – uključujući autore bestselera kao što su Den Braun, Džejms Paterson, Magaret Atvud, Suzan Kolins i Majkl Čebon – potpisalo je otvoreno pismo upućeno kompanijama koje rade na razvoju veštačke inteligencije o pravičnoj nadoknadi piscima za njihov doprinos podacima kojima se veštačka inteligencija obučava.

U pismu, Savez tvrdi da su alati obučavani na delima zaštićenim autorskim pravima i da su radovi dobijeni upotrebom tih alata zasnovani na njima, te da piscima zbog korišćenja intelektualne svojine treba plaćati autorske naknade.

„Razumemo da mnoge knjige koje se koriste za razvoj sistema zasnovanih na veštačkoj inteligenciji potiču sa ozloglašenih piratskih veb-lokacija. Ne samo da nedavna odluka Vrhovnog suda u predmetu Vorhol protiv Goldsmita jasno pokazuje da visoka komercijalnost vaše upotrebe osporava poštenu upotrebu, već nijedan sud ne bi opravdao kopiranje dela sa nelegalnog izvora kao pošteno korišćenje“, navodi se u pismu Saveza američkih autora.

Sveprisutni strah je da bi jeftine knjige koje su generisane veštačkom inteligencijom mogle da preplave tržište, otežavajući autorima-ljudima da zarade za život.

„Uvođenje veštačke inteligencije preti da situaciju učini još težom, ako ne i nemogućom, piscima – posebno mladim piscima i onima iz nedovoljno zastupljenih zajednica – da zarađuju za život od svoje profesije“, ističu u Savezu autora.

Novinari zabrinuti zbog „pomoćnika“  

„Gugl“ je novinskim organizacijama kao što su Njujork tajms i Vašington post predstavio alate koji koriste veštačku inteligenciju koji su zamišljeni da pomognu u generisanju nacrta vesti.

Iako bi to potencijalno štedelo vreme novinara, izazvalo je nelagodu zbog podrivanja kvalitetnog novinarstva.

Postoji i bojazan da bi veštačka inteligencija mogla da širi dezinformacije ako sadržaj naknadno ne bi bio pažljivo pregledan.

Novinske grupe imale su želju da odgovorno istražuju upotrebu ovih alata, ali su se javile tenzije oko zaštite integriteta izveštavanja.

„Gugl“ je u zvaničnom saopštenju pokušao da odagna zabrinutost novinara u vezi sa njihovom predloženom tehnologijom zasnovanom na veštačkoj inteligenciji. Izjava nije naišla na oduševljenje. 

Disruptivni potencijal veštačke inteligencije 

Pojava veštačke inteligencije postavlja složena pitanja o tome kako uravnotežiti inovacije i etiku. Iako napredak obećava transformaciju industrije, i dalje postoji zabrinutost oko pravične nadoknade i prakse treniranja veštačke inteligencije.

S obzirom na to da su sredstva za život u pitanju, pisci u različitim industrijama mogli bi da se suoče sa poteškoćama u prilagođavanju – čak i onim granama koje beleže brz razvoj i prihvataju napredak veštačke inteligencije.

Na svim zainteresovanim stranama je da krenu ka saradnji. Postoje mogućnosti za unapređenje društva ako ljudske vrednosti jednakosti i atribucije ostanu sastavni deo evolucije veštačke inteligencije.

Udruživanjem snaga, razumevanjem različitih stavova i ublažavanjem rizika, zajednica pisaca ima šansu da zadrži svoju integralnu ulogu dok odgovorno oblikuje budućnost.