Ne verujte vlastitim očima, Tramp nije uhapšen i Putin nije u zatvoru

Veoma detaljne, senzacionalne fotografije preplavile su Tviter i druge društvene mreže poslednjih dana, kada je objavljena vesti da se Tramp suočava sa mogućim krivičnim prijavama i da je Međunarodni krivični sud izdao nalog za hapšenje Vladimira Putina.

Međutim, više ne možemo verovati ni vlastitim očima. Ove fotografije, kao i mnoštvo varijacija na istu temu, proizvod su sofisticiranih i široko dostupnih generatora fotografija koje pokreće veštačka inteligencija, prenosi magazin Fortune.

Stručnjaci koji se bave otkrivanjem dezinformacija upozoravaju da su ovakve fotografije preteče nove stvarnosti: talasa lažnih fotografija i video-snimaka koji preplavljuju društvene mreže i dodatno zamagljuju činjenice u ključnim trenucima za društvo.

„To u kriznim situacijama proizvodi snažan utisak, ali takođe povećava nivo cinizma“, smatra Dževin Vest, profesor na Univerzitetu Vašington u Sijetlu koji se bavi istraživanjem širenja dezinformacija. „Počinjete da gubite poverenje u sistem i informacije koje dobijate.“

Iako mogućnost manipulisanja fotografijama i kreiranja lažnih slika nije nova, alati za AI generator slike koji je kreirao „Midjourney“, DALL-E i mnogi drugi sve su lakši za korišćenje. Mogu brzo da generišu realistične slike – zajedno sa veoma detaljnim pozadinama – lako dostupnim na jednostavan tekstualni upit korisnika interneta.

Neke od nedavnih slika podstaknute su nedavnim objavljivanjem nove verzije „Middžurnijevog“ modela sinteze teksta u sliku koji, između ostalog, sada može da proizvede uverljive slike koje oponašaju stil fotografija novinskih agencija.

U jednoj od popularnih tema na Tviteru, Eliot Higins, osnivač Bellingcat-a, holandskog istraživačkog novinarskog udruženja koje se bavi otkrivanjem lažnih vesti, koristio je najnoviju verziju „Middžurnijevog“ alata da dočara mnoštvo dramatičnih slika Trampovog izmišljenog hapšenja.

Snimci, koji su deljeni i lajkovani na desetine hiljada puta, prikazuju gomilu uniformisanih policajaca kako grabe republikanskog milijardera i nasilno ga obaraju na trotoar.

Higins, koji je takođe stajao iza niza slika Putinovog hapšenja, suđenja i zatvaranja, kaže da je slike postavio bez zle namere. Čak je jasno naglasio u svojoj objavi na Tviteru da su slike generisane veštačkom inteligencijom.

Ipak, slike su bile dovoljne da mu zabrane pristup serveru „Middžurnija“, tvrdi Higins. Nezavisna istraživačka laboratorija sa sedištem u San Francisku nije odgovorila na mejlove u kojima je tražen njihov komentar.

„Slika Trampovog hapšenja je zapravo samo trebalo da demonstrira koliko je ‘Middžurnijev’ alat dobar ili loš u prikazivanju stvarnih scena“, navodi. „Slike su počele da formiraju neku vrstu naracije, pa sam ih spojio i odlučio da objavim priču.“

Istakao je da su slike daleko od savršenih: na nekima se vidi Tramp sa policijskim pojasom, dok su kod drugih likova na fotografiji lice i ruke vidljivo izobličene.

Međutim, nije dovoljno da korisnici poput Higinsa jasno navedu u svojim objavama da su slike generisane veštačkom inteligencijom i namenjene isključivo za zabavu, kaže Širin Anlen, medijski tehnolog u „Vitnesu“, njujorškoj organizaciji za ljudska prava koja se bavi istragom vizuelnih dokaza.

Prečesto drugi korisnici vrlo brzo ove fotografije dele po mrežama bez te ključne napomene, dodaje Alen. Zaista, objavu na Instagramu u kojoj su podeljene neke od Higinsovih lažnih slika Trampovog hapšenja, kao da su realne, prikupile su više od 79.000 pozitivnih reakcija.

„Vi samo vidite sliku, a kada nešto vidite, to vam ostaje“, ističe Anlen.

U drugom nedavnom primeru, korisnici društvenih mreža podelili su generisanu fotografiju na kojoj se navodno vidi Putin kako kleči i ljubi ruku kineskog lidera Si Đinpinga. Slika, koja je kružila društvenim mrežama dok je ruski predsednik ove nedelje poželeo dobrodošlicu Siju u Kremlj, brzo je postala grub mem.

Nije jasno ko je kreirao sliku ili koji alat su koristili, ali neki detalji su odali da je u pitanju falsifikat. Na primer, glave i cipele dvojice vođa su bile malo izobličene, a unutrašnjost sobe nije odgovarala prostoriji u kojoj je održan stvarni sastanak.

Kako se suprotstaviti ovim alatima veštačke inteligencije

Kako generisane slike postaje sve teže razlikovati od stvarnih, najbolji način za borbu protiv vizuelnih dezinformacija je bolja svest i obrazovanje javnosti, kažu stručnjaci.

„Postaje tako lako i toliko je jeftino napraviti ove slike da bi trebalo da učinimo sve što je u našoj moći da javnost upozna koliko je dobra ova tehnologija postala“, naglašava Vest.

Higins predlaže da bi kompanije društvenih mreža trebalo da se fokusiraju na razvoj tehnologije za otkrivanje slika generisanih veštačkom inteligencijom i da ih integrišu u svoje platforme.

Tviter već ima politiku koja zabranjuje „generisane, manipulisane ili medije van konteksta“ koje mogu da prevare ili nanesu štetu. Napomene iz Komjuniti noutsa, „Tviterovog“ projekta za proveru činjenica, već se pojavljuju na nekim objavama u kojima se napominje da je Trampove slike generisala veštačka inteligencija.

„Meta“, matična kompanija Fejsbuka i Instagrama, odbila je da komentariše ovaj problem. Neke od izmišljenih Trampovih slika su označene ili kao „netačne” ili kao „nedostajući kontekst” kroz program treće strane za proveru činjenica, čiji je učesnik i agencija Asošijejted pres.

Artur Holand Mišel, saradnik Karnegijevog saveta za etiku u međunarodnim odnosima u Njujorku koji se bavi novim tehnologijama, rekao je da brine da svet nije spreman za predstojeći potop.

Pita se kako će ove „dipfejk“ fotografije i snimci biti regulisani kada su u pitanju obični ljudi koji mogu biti žrtve manipulacije.

„Iz perspektive politike, nisam siguran da smo spremni da se nosimo sa ovom skalom dezinformacija na svim nivoima društva“, naglašava Mišel. „Plašim se da će biti potreban nezamisliv tehnološki proboj da bi se ovo definitivno zaustavilo.“