Nema više džambo-džeta – poslednji „boing 747“ izašao iz fabrike

Gost Jutarnjeg programa Petar Vojinović glavni i odgovorni urednik vazduhoplovnog portala Tango siks, kaže da ćemo „boing 747“ pamtiti po nadimku „kit“ zbog karakteristične grbe na kljunu aviona, ali i kao „kraljicu neba“ i „dabl-deker“, jer je bio prvi avion koji je imao sedišta raspoređena na dva nivoa.

„Jedna je od najvećih ikona putničkog civilnog avio-saobraćaja. Ušao je i u pop-kulturu, završio je i u nekim našim pesmama, a u stvari je za njega vezana jedna fascinantna priča napretka i razvoja civilnog vazduhoplovstva, posebno u tom ranom periodu prelaska iz jedne u drugu tehnologiju i brže komercijalizacije putničkog saobraćaja po konceptu staviti što više putnika u jedan avion“, objašnjava Vojinović.

Njegov prethodnik iz kompanije „Boing“, nekada jedine kompanije koja proizvodi putničke avione, bio je „boing 707“ koji je imao četiri motora, dodaje gost Jutarnjeg programa. Svi avioni koji su obavljali prekookeanske letove imali su četiri motora, a model 747 je nastao po ideji „Pan Amerikena“, tada jedne od najvećih avio-kompanija. Njihov poslovni model je bio prilagođen letovima na daleke destinacije i tražili su od „Boinga“ avion sa većim kapacitetom u koji može da stane četiristo ljudi.

„'Boing' je u to vreme bio u dogovorima i sa američkom vojskom na izradi većeg transportnog aviona, takođe na dva sprata, i pošto taj ugovor nije sklopljen, to rešenje su prilagodili ovom zahtevu“, napominje Vojinović.

Pošto je u periodu od pedesetih do osamdesetih „Boing“ bio dominantan proizvođač aviona na svetskom tržištu, stiglo je skoro hiljadu i po narudžbina. Kada je ponovo došlo do promene u tehnologiji motora, „Boing“ razmišlja da zadrži kapacitet, a da smanji broja motora, s obzirom na to da je potrošnja goriva najveći trošak. Tako je nastao „boing 767“, a onda u trku ulazi i „Er bas“.

„Oni su odlučili da obrate pažnju na avio-kompanije koje takođe imaju interkontinentalne linije, ali lete na manje aerodrome. To im daje veće frekvencije, a to u nekim matematikama može da bude tržišno i bolje i onda prave širokotrupne avione sa dva motora. Tek su početkom dvehiljaditih došli do čuvenog 'erbasa A-380' koji je takođe 'dabl-deker', ali sprat ide duž celog aviona“, navodi urednik portala Tango siks.

Ovaj model je prevazišao „boing 747“ jer su uspeli da naprave kapacitet za preko 500 putnika, ali nisu doživeli komercijalni uspeh. Napravili su samo oko 250 aviona, što je daleko manje od „Boingovih“ hiljadu i po.

Vojinović naglašava da je ovo prirodan ciklus trajanja jednog modela aviona i da će oni i dalje ostati na nebu, kako putnički, tako i verzija kargo aviona. U oktobru ove godine u operativnoj upotrebu je kod 69 različitih avio-kompanija bilo 447 „boinga 747“ sve tri generacije, a pretežno se koriste kargo varijante.

„Sve se opet vratilo na neku matematiku, prihode, rashode i ekonomičnost, a ne više u neku lepotu dizajna i glamur, jer sada svi žele da lete za 20 evra preko okena, pa avio-kompanije i proizvođači aviona to pokušavaju da isprate“, zaključuje Petar Vojinović.