Po broju robota u procesu proizvodnje, meri se i ekonomska uspešnost neke zemlje

Čuvena „Beogradska šaka“, koju su u Institutu „Mihajlo Pupin“ 1963. godine konstruisali naši naučnici uticala je na razvoj robotskih ruku u svetu. Naučni rad o teorijskom modelu kretanja humanoidnog robota koji je šest godina kasnije razvio dr Miomir Vukobratović, i dalje je osnov na kome se zasniva kretanje svih vrsta robota.

Danas se roboti primenjuju u različitim oblastima, od tradicionalnih, poput automobilske industrije, pa do poljoprivrede i građevinarstva.

„Sutrašnjica se ne može zamisliti bez primene robota u fabrikama budućnosti, ali na čemu se sve više inistira, roboti su ti koji muga da podrže i mala i srednja preduzeća“, naglašava prof. dr Aleksandar Rodić iz Instituta „Mihajlo Pupin“.

„Imamo sve što nam je potrebno, i znanje, i dovoljno ljudi, samo je potrebno da se na nivou države odredi da je to potrebno zbog razvoja naše privrede“, dodaje profesor.

Po broju robota koji se primenjuju u procesima proizvodnje, meri se i ekonomska uspešnost neke zemlje. Kina i Južna Koreja prednjače u svetu, a Nemačka u Evropi.

„Zaostajemo u onome što se zove tehnološka podrška. Ali što se tiče inovativnosti i invetivnosti, apsulutno ne“, ističe prof. dr Zoran Miljković sa Mašinskog fakulteta u Beogradu.

Nova vrsta robota koji se nazivaju koboti sposobni su da sarađuju i uče od ljudi i da ono što su naučili dele sa drugim robotima kroz međusobnu komunikaciju. Na jednom takvom modelu rade i naši stručnjaci u Institutu „Mihajlo Pupin“.

„Ovo je ideja da se roboti uključe u industriju 4.0, u pametnu industriju. Da budu u stanju da saražuju sa čovekom a i da se sa njima preko klauda može raditi na udaljenim lokacijama“, objašnjava Jovan Šumarac iz Instituta „Mihajlo Pupin“.

Školovanje većeg broj stručnjaka u obasti robotike i subvencije od 40 do 70 odsto za kupovinu robota koje naša zemlja daje privredi, samo su prvi koraci da se domaća robotika pokrene s nulte tačke.