Koliki su zaista uticaj, zarada i odgovornost jutjubera i influensera

Mladima je oduvek bilo važno šta kažu i poručuju vršnjaci. Tome se pridaje veći značaj od onoga šta će reći roditelji.

U vreme interneta, kada mladi svakog dana provode više od 120 minuta na društvenim mrežama i tamo pregledaju na desetine metara „skrolovanog sadržaja“, težište se pomera na poruke koje dolaze sa ekrana, ali ekrana mobilnog telefona.  

Devedeset odsto mladih okrenuto je društvenim mrežama i 74 odsto smatra da su jutjuberi i influenseri mediji kao i tradicionalni. Zbog toga treba da ih prate i roditelji i čuju njihove poruke.

Specifičost mladih ljudi je što na mrežama manje pronalaze vesti i politiku. Za njih su društvene mreže više zajednica, mesto gde imaju vršnjake, drugove, mesto gde razgovaraju, to je vrsta prostora koji je nekada korišćen za komunikaciju i druženje koji su se obavljali u realnom životu. 

Kada se to sve uzme u obzir, uticaj na mlade je ogroman. Mnogi se poistovećuju sa svojim idolima sa interneta, a neretko žele da i sami postanu influenseri zbog statusa zvezde i, kako se veruje, velike zarade.   

„Mnogo važnije od toga koliko ko zarađuje od jutjubra i influensera je koliki uticaj oni imaju na mlade. Istraživanje koje smo sproveli pokazalo je da 44 odsto mladih priznaje da na njih utiču influenseri, ali da taj utisak nije snažan, međutim, uticaj raste kako se spušta starosna granica – u grupi od 12 do 14 godina uticaj je daleko veći nego kod starijih od 20 godina. Mladi između 25 i 29 godina u smislu podložnosti uticaju više liče na one koji su stariji od 30 godina“, navodi Bojan Klačar iz CESID-a govoreći o rezultatima istraživanja koje je USAID zajedno sa CESID-om pokrenuo u okviru projekta „Nova pismenost“.

Svakog minuta samo na Jutjub pristigne više od 500 sati materijala. Kada je počinjao 2005. godine, bio je mreža gde su ljudi postavljali svoje iskustvo, snimke sa putovanja, kako nešto popraviti, napraviti. Sada imaju kanal na ovoj platformi znači imati sopstveni medij i biti influenser znači imati mali biznis.

„To su mediji. A ako govorimo o tome da je to ozbiljno bavljenje javnim poslom, porez je jedan deo tog razgovora, drugi deo je sadržaj, treći je kome je taj sadržaj namenjen. Moramo da razgovaramo o tome kako kao država, društvo, roditelji, kao konzumenti sadržaja da pristupimo sadržaju na način da odgovara toj količini uticaja koji influenseri imaju“, objašnjava Darko Soković, direktor programa Nova pismenost.

Posle deceniju i po postojanja ove vrste posla, i dalje se govori o njoj kao novoj ili relativno novoj industriji zato što su u pitanju mediji – to su ljudi koji se bore za istu publiku kao i TV stanice, oni audio-vizuelno stvaraju, a imaju i prihod od toga.

Stav Poreske uprave je da taj posao mora da se oporezuje.

U Srbiji ima više od 250 kanala sa 150.000 pretplatnika, ističe Jasenka Marko ekspert za Jutjub, i ukazuje na to da među njima ima i maloletnih lica. Roditelji možda u tim slučajevima nisu ni upućeni koja su njihova prava i obaveze.

„Odgovornost mora da postoji i od strane influensera da plaćaju porez, ali i od strane države da omogući da sve bude jednostavno i jasno“, zaključio je Klačar.