Počinje izrada novog ćiriličkog fonta

Za razliku od prethodnih skupova, kada su organizovani razgovori na različite teme u vezi sa ćirilicom i njenim korišćenjem, ovog puta Fondacija Registra nacionalnog internet domena Srbije (RNIDS) odlučila je da srpskoj internet zajednici pokloni kvalitetan ćirilički font.

Predsednik UO RNIDS-a Vojislav Rodić objasnio je da je reč o razvoju novog ćiriličkog fonta, koji će biti besplatno dostupan svima, a cilj je da se omogući da korisnici mobilnih telefona i drugih uređaja sa manjim ekranima mogu da čitaju tekstove na internetu sa ćiriličkim fontom koji je pregledan.

„Ogroman je porast broja korisnika koji kao jedini uređaj za pristup internetu koriste pametni telefon. Više ne govorimo o korisnicima koji sede u kancelariji, studentskoj sobi za desktop računarom sa velikim ekranom, već o korisnicima koji imaju mobilni telefon vrlo često malih dimenzija i tu je ćirilica u zaostatku za latinicom, pogotovo što je srpska ćirilica posebna“, rekao je Rodić.

Prema njegovim rečima, najzastupljeniji jezik na internetu je engleski, a odmah za njim ide ruski jezik i ruska ćirilica, međutim, oslanjanjem na rusku ćirilicu u pravljenju fontova, neka naša slova su, posebno u italik verziji, problematična i ne odgovaraju načinu na koji ih mi pišemo, zbog čega je važno da razvijemo svoje fontove.

Rodić naglašava da nema dovoljno ćiriličkih fontova.

Neki portali, kako kaže, koriste nekoliko familija fontova za naslove, tekstove, menije i potrebna je, smatra, raznolikost na koju su korisnici navikli.

„Potrebno je da ćirilica na taj način postane konkurentna ostalim fontovima, da neko ne preleti preko ćiriličkog teksta samo zato što je izgled slova takav da je jednostavno nekomforan za korišćenje na mobilnom uređaju, telefonu, tabletu i slično“, objasnio je Rodić.

Lingvista Vlado Đukanović smatra da ogroman broj ljudi ne koristi mogućnosti kucanja na ćirilici i da tu postoji ogroman prostor za delovanje i preduzimanje konkretnih koraka kako bi dobili standardizovan, vizuelno prihvatljiv skup znakova i da se pri tome izbegne jednoličnost koja je dosadna.

Tog posla se poduhvatila Olivera Stojadinović, redovni profesor Fakulteta primenjenih umetnosti u Beogradu i jedan od osnivača udruženja „Tipometar“ koje je od 2006. do 2015. godine razvilo 10 familija sa po tri-četiri fonta i ta pisma su, kako je Stojadinovićeva istakla, dosta korišćena.

Profesorka Stojadinović je rekla da će za novi font koristiti „slab-serif“ vrstu pisma i jedno pismo će imati četiri fonta (uspravni i kosi u dve dužine), a pismo će sadržati sva slova koja podržavaju .RS i .SRB domeni, u formatima za internet i štampu i biće besplatna za slobodno korišćenje.

Kako je Stojadinovićeva objasnila, „serifni fontovi“ imaju crtice (serifi) na slovima (gore i dole) i karakteristični su za književna pisma, „san-serifni“ fontovi su bez crtica, dok su „slab-serifni“ kombinacija prethodna dva i pogodniji za čitanje na malim ekranima.

Često se pominje ugroženost ćirilice, a Rodić kaže da je najteže objasniti strancima, koji dođu u Srbiju i nauče ćirilicu, da je potrebna bilo kakva akcija i promocija osnovnog pisma.

„Evo tu je Tijago Fereira, Brazilac, tečno govori srpski i piše isključivo na ćirilici. Zašto? Zato što je tako naučio i čudi se nama zašto pravimo skupove posvećene nečemu što bi trebalo da se podrazumeva“, rekao je Rodić i podsetio da su nekada samo oni najobrazovaniji, koji su učili strane jezike, znali latinicu.

„Danas imamo obrnutu situaciju. Oni koji koriste tri-četiri padeža, pišu najčešće ošišanom latinicom, bez dijakritičkih znakova, a ćirilicu koriste oni koji promišljaju o vezi između jezika i njegovog pisma. Drugačija je percepcija ćiriličkog i latiničkog teksta. Ja ću istom brzinom čitati oba teksta, ali moj doživljaj neće biti isti“, istakao je Rodić.

Prema njegovim rečima, za neke je sigurno iznenađenje da na .SRB domenu postoje sajtovi koji su potpuno komercijalno orjentisani, a i po gradu primećuje da se pojavljuju nove firme (ne zanatske, nego trgovinski lanci) koje su odabrale da njihov brend bude na srpskoj ćirilici i da je to zapravo postalo „in“.