Preminuo nobelovac Mario Vargas Ljosa

Vest o Ljosinoj smrti objavljena je u nedelju u saopštenju njegove dece, Alvara, Gonzala i Morgane Vargas Ljose.

Tokom karijere koja je trajala više od 50 godina, Vargas Ljosa je prikazao moć i korupciju u nizu romana, uključujući Vreme heroja, Razgovori u katetradi i Jarčeva fešta. Živeći životom koji je bio šarolik kao i njegova fikcija, Vargas Ljosa je takođe pokrenuo neuspelu kandidaturu za predsednika Perua, negovao je dugogodišnju svađu sa Gabrijelom Garsijom Markesom i trijumfovao kao nobelovac 2010.

Rođen u Arekipi 1936. godine, Vargas je počeo da radi kao kriminalistički reporter kada je imao samo 15 godina. Četiri godine kasnije, pobegao je sa svojom 32-godišnjom tetkom, Džulijom Urkvidi, koju je njegov otac nazvao „muškaračom“. Putovanje u Pariz 1958. bio je početak 16 godina života u inostranstvu, živeći u Madridu, Barseloni i Londonu, kao i francuskoj prestonici. Ali dok je radio kao novinar i učitelj, Vargas Ljosa je počeo da se vraća u svoju domovinu u fikciji.

Kao vrlo mlad čovek pojavio se na književnoj sceni 1958. zbirkom priča Šefovi, da bi četiri godine docnije objavio roman Grad i psi. Usledio je niz s kojima je Ljosa stao uz bok velikim latinoameričkim obnoviteljima svetskog romana: Kortasaru, Fuentesu, Puigu, Sabatu, Markesu... 

Godine 1963. njegov prvi roman, Vreme heroja, objavljen je u Španiji. Ali ova priča o ubistvu na vojnoj akademiji Leonsio Prado – gde je Vargas Ljosa proveo dve godine kao tinejdžer – i naknadno prikrivanje ovog podatka smatrani su toliko šokantnim u Peruu da je rečeno da je hiljadu primeraka spaljeno na školskom poligonu.

Vargas Ljosa se našao u središtu procvata latinoameričke književnosti zajedno sa piscima kao što su Hulio Kortazar, Karlos Fuentes i Markes. Njegova studija iz 1971. Garsija Markes: Priča o Deicidu promovisala je književnost novog sveta, ali njegovo prijateljstvo sa romanopiscem nije potrajalo.

Kada je Markes pozdravio Vargasa Ljosu ispred bioskopa Meksiko Siti 1976. godine, dobio je udarac pesnicom u lice kao odgovor. Govoreći na događaju u Madridu, tri godine nakon što je Markes umro 2014, Vargas Ljosa je rekao da je tužan što je čuo za smrt svog bivšeg prijatelja, ali je odbio da elaborira razloge svađe. „Krećemo se ka opasnom terenu“, rekao je. „Došlo je vreme da se stavi tačka na ovaj razgovor.

Drame, pripovetke i romani, uključujući Razgovor u katedrali, Tetka Julija i piskaralo, i Rat za kraj sveta, potvrdili su njegovu književnu reputaciju. Ali kako je njegova popularnost rasla, Vargas Ljosa se sve više uključivao u politiku. Udaljavajući se od marksizma iz svoje mladosti, vodio je tok-šou na peruanskoj televiziji i 1984. odbio ponudu konzervativnog predsednika Fernanda Belaundea Terija da postane njegov premijer.

Vargas Ljosa je 1987. okupio 120.000 ljudi na miting u Limi protestujući protiv planova za nacionalizaciju peruanskog finansijskog sistema i pokrenuo predsedničku kampanju. Tri godine kasnije, nakon mnogih uvredljivih telefonskih poziva i pretnji smrću, poražen je u drugom krugu od Alberta Fuhimorija i napustio je zemlju za nekoliko sati.

Dobio je špansko državljanstvo 1993. godine, a niz drama, eseja i romana se nastavlja. Roman Jarčeva fešta, objavljena 2000. godine, ušao je u um dominikanskog diktatora Rafaela Trujilja na jeziv način. Njegov roman Avanture nevaljale devojčice iz 2006. prati ljubavnu aferu koja traje više od 40 godina.

Kada ga je Švedska akademija pozvala 2010. godine, Ljosa je prvo pomislio da je u pitanju šala. Ipak, laureat je i ovoga puta iskoristio svoju novu globalnu popularnost da ponovo izrazi protest protiv manipulacije u peruanskim medijima, propagande Ruske Federacije i Donalda Trampa.

„Naučio sam iz svog političkog iskustva da sam pisac, a ne političar“, objasnio je Vargas Ljosa za Gardijan 2012. „Deo razloga zašto sam živeo ovakav život jeste to što sam želeo da budem avanturista. Ali moje najbolje avanture su više književne nego političke.“

Od 1976. do 1979. Vargas Ljosa je bio predsednik Međunarodnog PEN centra. Zbog prigovora katalonskom pokretu za nezavisnost, podneo je ostavku na mesto predsednika emeritusa 2019. godine nakon što je organizacija pozvala na oslobađanje dvojice zatvorenih lidera katalonskog civilnog društva i tvrdila da su Katalonci proganjani „na način koji nije viđen od Frankove diktature“.

Uprkos međunarodnoj slavi, nastavio je da stvara objavljujući još četiri romana posle Nobelove nagrade. Godine 2023. najavio je da će njegov roman Posvećujem vam svoju tišinu, biti njegov poslednji.

Tada je izjavio: „Iako sam optimista, ne mislim da ću živeti dovoljno dugo da radim na novom romanu, posebno zato što mi je potrebno tri ili četiri godine da ga napišem. Ali to nikada neću prestati da radim sve dok budem imao snage.“

Vargas Ljosa se razveo od svoje prve žene 1964. godine i oženio se svojom prvom rođakom, Patrišom Ljosom, majkom Alvara, Gonzala i Morgane. Posle 50 godina braka, napustio ju je 2015. zbog Izabel Prejsler, majke pevača Enrikea Iglesijasa, vezu koja je okončana 2022. godine.