Oskarovac Džin Hekman i njegova supruga pronađeni mrtvi u svom domu

Iz kancelarije šerifa u Santa Fea u izjavi za Skaj njuz su naveli da trenutno nema dokaza da je u pitanju zla namera, ali da tačan uzrok smrti za sada nije utvrđen.

Lokalni mediji navode da je par preminuo zajedno sa svojim psom.

Hekman (95) je osvojio Oskara za glavnu ulogu u filmu Francuska veza, Vilijema Fridkina iz 1971. godine, a zatim i za najbolju sporednu mušku ulogu u vesternu Klinta Istvuda, Neoprostivo (1992).

Takođe je bio poznat po ulozi Leksa Lutora u filmovima o Supermenu kasnih sedamdesetih i osamdesetih, kao i po zapaženim ulogama u filmovima Prisluškivanje i Misisipi u plamenu.

Njegova supruga Betsi Arakava (63) bila je pijanistkinja.

Judžin Alen „Džin” Hekman tek u 30. godini je odlučio da postane glumac. Upisao se na školu glume u Pasadeni u Kaliforniji, gde je upoznao Dastina Hofmana sa kojim je ostao dobar prijatelj. Kasnije se seli u Njujork gde su mu cimeri bili Robert Duval i Dastin Hofman.

Na početku je igrao nekoliko predstava van Brodveja, da bi 1964. godine dobio ponudu da igra i na Brodveju. Posle pozorišnih predstava, počinje da igra i na filmu. Njegov prvi film je bio Lilit u kome je igrao sa Vorenom Bejtijem. Posle toga igra Baka Baroua u filmu Boni i Klajd, i za tu ulogu dobija Oskara kao najbolji sporedni glumac.

Tri godine kasnije je nominovan za istu nagradu u filmu I Never Sang for My Father, gde je sarađivao sa Melvinom Daglasom i Estel Parsons. Sledeće godine igra Džimija Popaja Dojla u filmu Francuska veza, za koga je nagrađen Oskarom kao najbolji glavni glumac. Slede filmovi kao što su Supermen, Supermen 2, Prisluškivanje, Misisipi u plamenu, Uski prolaz, Neoprostivo, Firma, Brzi i mrtvi i mnogim drugi.

„Prolazite kroz faze u svojoj karijeri u kojima se osećate veoma dobro u vezi sa sobom. Onda se osećate užasno, kao: 'Zašto nisam izabrao nešto drugo?'“, rekao je Hakman u jednom intervjuu 2011. godine, sedam godina nakon što se povukao iz glume. „Ali generalno, prilično sam zadovoljan što sam napravio pravi izbor kada sam odlučio da budem glumac. Imao sam sreće što sam našao nekoliko stvari koje bih mogao dobro da radim kao glumac i koje kada sam pogledao, mogao sam da kažem: 'Da, to je u redu'."

Judžin Alen Hekman je rođen 30. januara 1930. u San Bernardinu u Kaliforniji. Odrastao je u Danvilu u Ilinoisu, gde je njegov otac Judžin Hekman radio kao novinar za lokalne novine, a majka Ana je bila konobarica. Kada je imao 13 godina, roditelji su mu se razveli i otac je ubrzo napustio porodicu – mahnuvši mu dok se igrao sa drugarima na ulici, prisećao se Hekman kasnije u intervjuu za Njujork tajms.

„Sumnjam da bih postao toliko osetljiv na ljudsko ponašanje da mi se to nije dogodilo kao detetu – da nisam shvatio koliko jedan mali gest može da znači.“

Hekman je lagao koliko ima godina da bi se prijavio u marince sa 16 godina. Služio je nešto više od četiri godine kao radio operater. Nakratko je pohađao koledž nakon vojne službe sa idejom da postane novinar, ali je napustio nakon šest meseci da bi se preselio u Njujork, i zaposlio u televizijskoj produkciji. Na kraju se obreo u Pasadeni u Kaliforniji, odlučan da studira glumu, inspirisan svojim omiljenim glumcem, filmskom legendom Džejmsom Kegnijem.

Hekman se pojavio u skoro 80 filmova tokom četiri decenije karijere, a njegovo poslednje pojavljivanje u filmu dolazi u političkoj satiri iz 2004. Dobro došli u Musport. Dobio je pet nominacija za Oskara, osvojivši dve, kao i dve BAFTA nagrade od pet nominacija u karijeri. Bio je nominovan za osam nagrada Zlatni globus i osvojio tri, pored toga što mu je 2003. uručena nagrada Sesil B. Demil Asocijacije stranih novinara Holivuda za „izuzetan doprinos svetu zabave“.

U intervjuu sa Larijem Kingom u julu 2004. godine, pet meseci nakon premijere filma Dobro došli u Musport, Hekman je odgovorio na Kingovo pitanje o svom sledećem projektu izjavivši da ga nema, dodajući da je „verovatno sve gotovo“. Godine 2011, kada je imao 81 godinu, izjavio je da bi mogao razmisliti o snimanju još jednog filma „Kad bih to mogao da uradim u svojoj kući, možda“.

Penziju je proveo pišući romane, uključujući vesterne, policijske trilere i tri dela istorijske fantastike. Malo se pojavljivao u javnosti, radije je provodio vreme u svom domu u Santa Feu u Novom Meksiku sa suprugom Betsi Arakavom. Godine 2008. pojavio se u epizodi emisije Fud netvork kao redovan gost restorana u Santa Feu koji je predstavljen na programu.

Na pitanje u istom intervjuu iz 2011. kako bi voleo da ga pamte, Hekmanov odgovor je bio jednostavan.

„Kao pristojnog glumca“, rekao je. „Kao nekog ko je pokušao da prikaže ono što mu je dato na pošten način. Ne znam dalje od toga. Iskreno govoreći, ne razmišljam često o tome. U godinama sam kada treba da razmišljam o tome.“

Bio je oženjen dva puta, prvi put sa Fej Maltezi, sa kojom je imao troje dece i od koje se razveo 1986. Oženio se 1991. godine sa Arakavom, klasičnom pijanistkom koja je bila 30 godina mlađa od njega.