Ko šiša protokol – šta je to toliko privuklo Makrona u Matici srpskoj

Predsednik Francuske Emanuel Makron posetio je Galeriju Matice srpske u Novom Sadu, a zanimljivo je što se u njoj zadržao 30 minuta više nego što je bilo planirano.

Nakon što se upoznao sa najvrednijim delima stalne postavke Matice srpske, francuski predsednik rekao je da mu je žao što nije mogao da ostane duže.

„Moram da kažem da je impresivno videti sve te umetnike i način na koji nacija razmišlja i ostvaruje se kroz umetnost“, rekao je Makron.

Veza između srpske i francuske umetnosti mu je bila poznata, ali je „divno videti jasnu ilustraciju te veze“.

Francuski i srpski predsednik su se tokom posete Matici srpskoj upisali i u knjigu utisaka. Makron je zahvalio predsedniku Vučiću i kolektivu Matice srpske koji su mu omogućili da vidi nacionalnu kulturu i umetnost Srbije.

Predsednik Vučić napisao je da je ponosan što je sa francuskim predsednikom mogao da poseti jedno od najvažnijih mesta srpske prošlosti, sadašnjosti i budućnosti.

„Zahvalan sam svim zaposlenima na čudesnom gostoprimstvu i izuzetnom znanju koje su pokušali da nam prenesu“, dodao je Vučić.

Od Đure Jakšića i Uroša Predića do zografskog slikarstva

„Ovo je bila velika čast i podrška svemu što radimo i time što smo od Matice srpske napravili jedan moderan evropski muzej. Mislim da je bilo divno videti kako naša nacionalna umetnost i muzej može da impresionira jednog svetskog državnika“, istakla je direktorka Matice srpske Tijana Palkovljević Bugarski.

Iako ga je protokol stalno požurivao, francuski predsednik bio je veoma zainteresovan, zastajkivao pored pojedinih slika, gledao, uživao i interesovao se za njih.

„Ono što mu je skrenulo pažnju bio je Đura Jakšić i čuvena slika Ustanak Crnogoraca. Zatim je stao pored Uroša Predića i slike Sveti Nikola spasava brodolomnike zbog fantastične poruke koju je tom slikom poslao“, navela je direktorka Matice srpske.

Makrona je, prema njenim rečima, najviše zainteresovalo zografsko slikarstvo – ikona Blagovesti kao najstarije delo kolekcije Matice srpske, koja je autentična i posebna.

„Najponosniji je bio u sali 20. veka u kojoj smo govorili o uticaju francuske kulture na srpsku, odnosno pariske slikarske škole. Tu je postao veoma svestan važnosti značaja kulturnih odnosa između naših zemalja. Zbog toga sam predložila dvojici predsednika da se u Parizu organizuje jedna velika izložba srpske moderne umetnosti u kojoj bi učestvovale sve muzejske ustanove Srbije“, istakla je Palkovljević Bugarski.