Tejlor Svift svojim koncertima trese tlo, ali i američku kasu

Fanflacija, Sviftonomija ili Tejlornomija samo su neki od termina koji se koriste kako bi se analizirao efekat koji je na američku ekonomiju imala turneja pop pevačice Tejlor Svift. Dosadašnja zarada nadmašila je i oproštajnu turneju Eltona Džona. A da je pored ekonomske blagodati, ova turneja postala i fenomen svakodnevno pokazuju i svetski lideri, koji sada traže da Tejlor održi koncert i u njihovom gradu, među njima je i gradonačelnik Budimpešte.

Tejlor Svift je sila na koju treba računati, prenose američki mediji. Od završetka pandemije do danas održala je 151 koncert, obarala muzičke rekorde, postala milijarderka sa 33 godine.

Zatresla je tlo, ali bukvalno, da čak seizmolozi tvrde da su u Sijetlu njeni fanovi skačući na koncertu izazvali zemljotres od 2,3 stepena po Rihterovoj skali. Zatresla se i američka kasa.

„Ako je Tejlor Svift za godnu dana, od novembra do novembra, napravila bruto prihod od 848 miliona dolara na 60 koncerata, znači da je pravila oko 14 miliona po koncertu. To pomera granice u muzičkom biznisu“, navodi Zoran Vulović, direktor koncertne agencije.

Da je Tejlor Svift ekonomija, bila bi veća od 50 država, tvrde američki analitičari. Osim što je do sada turnejom zaradila četiri milijarde dolara, američkoj ekonomiji donela zaradu od 5,7 milijardi dolara. Ako tu sumu razdelimo na stanovnike njene domovine, Pensilvanije, svako bi dobio po 440 dolara. Izvesno je da da bi svetska pevačica mogla da izvuče zemlju iz krize.

„Potrošnja stranog turiste po kategoriji posete određenom koncertu, podrazumeva potrošnju ne samo na kartu već i dnevnu potrošnju između 80 do 120 evra. Taj iznos koji neko troši izvan cene kupljen karte je tri do četiri puta veći“, napominje dr Igor Kovačević, vanredni profesor na Ekonomskom fakultetu Univerziteta u Beogradu.

Za takozvane Sviftovce, njene obožavaoce, taj trošak je bio mnogo veći. Kada se na cenu karte dodaju troškovi puta, smeštaja, hrane, Sviftovci su izdvajali između 1.300 do 1.500 dolara. Čak 90 odsto njih je u jednom istraživanju reklo da bi zbog njenog koncerta tu sumu izdvojilo opet.

Devojčice satima čekaju u redovima, razmenjuju narukvice prijateljstva, dolaze sa majkama, nose majice sa njenim likom. Pesme su nostalgične, bajkovite i ljubavne. Ona je sve ono što jedna devojčica želi da ima – savršenog plavog dečka koji je sportista, mnogo odanih drugarica.

„Ona je sa svojim marketinškim, menadžmentksim timovima pogađala ključne tačke onoga što publika u nekom trenutku smatra da joj treba, pripada i na kraju krajeva, godi. Dakle, vi odete na njen koncert i to je koncert na kome se osećate dobro. Možete ići i sa majkom. Dakle, jedna vrsta događaja koji nisu česti, i zbog toga su karte za ovu njenu sadašnju turneju skupe. Koriste se kao posebni pokloni između roditelja i dece“, naglašava dr Miloš Ničić, sa Fakulteta političkih nauka Univerziteta u Beogradu.

Zbog njene turneje obožavaoci traže nacionalne praznike. U Singapuru su zahtevali od vlade da se dan njenog koncrta proglasi slobodnim radnim danom. Prodaju se njene gramofonske ploče. Ona postaje simbol pop kulture koji je zahvatio i našu zemlju. Iako Srbija još nije na njenoj koncertnoj listi, njena muzika našla se u pozorišnoj predstavi Tanje Šljivar kako bi predstavu prilagodila očekivanoj publici – devojčicama.

„ Ja sam odabrala pesmu Twenty two, zato što je i to bila neka, uslovno govoreći, forica. Ta čežnja za tim brojem, za tom godinom, za tom slobodom koja kao post tinejdžerska, od strane tinejdžera mi je bila zanimljiva, pa sam s toga odabrala baš konkretnu pesmu“, navodi Tanja Šljivar, autorka predstave Kao i sve slobodne devojke.

„Meni se čini na prvom mestu da ona komunicra nešto sa svojim, ne samo fanovima, nego i sa osobama koje u njenoj muzici ili uživaju ili je pevuše. Na neki način ona dopire do svoje publike na takav način da ostavlja određene lajt-motive iz svojih pesama u životima svojih fanova“, dodaje dr Miloš Ničić.

Srbija već dugo nije na mapi takozvanih stadionskih koncerata svetskih zvezda, ali su Tejlorini obožavaoci imali priliku da u bioskopima odgledaju film o njenoj turneji.

„Organizacija koncerta u Njujorku, Londonu i Beogradu je potpuno ista. Troškovi su i u Beogradu i u Londonu, nažalost isti. Ali prihod, odnosno profit, odnosno bruto prihod od prodaje karata nije isti. Cena karte je ključ“, napominje Zoran Vulović.

U Srbiji se zarađuje od koncerata lokalnih i regionalnih pevača, ali ekonomski i muzički stručnjaci kažu da će se pravi ekonomski efekat osetiti kada u Beogradu naredne godine zapevaju i zvezde, poput Ed Širana.

Da li će fenomen muzičkih zvezde koje pozitivno utiču na krize, inflaciju i turizam u svetu uskoro uočiti i ekonomisti i kreatori finansijskih politika i kako će ga u studijama i knjigama definisati tek ćemo videti.