Preminuo reditelj Jagoš Marković – večiti dečak pozorišta sa više nagrada od godina života

U svet pozorišta ušao je sa dvanaest godina. Imao je samo dvadeset kada je diplomirao režiju na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu.

U Narodnom pozorištu tokom karijere režira najznačajnije naslove svetske i domaće klasike, dela Molijera, Ljubomira Simovića, Nušića, Jovana Sterije Popovića, Euripida, opere Rosinija i Verdija. U drugim teatrima u zemlji i inostranstvu režirao je do sada preko pedeset predstava.

Među najznačajnije ubrajaju se komadi Šekspira, Vlaha Stulića, Krleže, Aleksandra Popovića, Biljane Srbljanović, Pirandela, Bergmana... Režirao je u Rijeci, Splitu, na Dubrovačkim letnjim igrama. Često radi u Crnoj Gori, u Podgorici i Tivtu. U švedskom Kraljevskim pozorištu Dramaten, povodom jubileja tog teatra režirao je Strinbergovu Kraljicu Kristinu.

Jagoš Marković rođen je u Podgorici 1966. godine. Diplomirao je na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu u klasi prof. Borjane Prodanović i Svetozara Rapajića.

Dobitnik je oko pedeset strukovnih, festivalskih i državnih nagrada među kojima su: Nagrada „Bojan Stupica“, Nagrada oslobođenja Beograda, Trinaestojulska nagrada, Nagrada „Mića Popović“, Nagrada za svekupan doprinos stvaralaštvu Crne Gore, Nagrada grada Beograda, Nagrada grada Podgorice, Sterijina nagrada, nekoliko nagrada „Zlatni ćuran“ , „Ardalion“…

U Bugarskoj je održan festival „Balkan čita Jagoša" u okviru koga su četiri reditelja radila njegov tekst Govornica.

U Narodnom pozorištu u Beogradu režirao je najznačajnije naslove svetske i domaće klasike: Učene žene, Hasanaginica, Gospođa ministarka, Pokondirena tikva, Dr, Antigona, Pepeljuga (opera) i Figarova ženidba (opera).

U drugim teatrima u zemlji i inostranstvu režirao je preko pedeset predstava. Među najznačajnije ubrajaju se: Romeo i Julija, Kate Kapuralica, Dekameron dan ranije (Narodno pozorište Sombor), Lukrecija iliti Ždero (Pozorište na Terazijama), Skup, Bogojavljenska noć, Govornica, Sumnjivo lice, Uobraženi bolesnik, Tako je ako vam se tako čini (Jugoslovensko dramsko pozorište), Porodične priče, Gospoda Glembajevi, Jesenja sonata (Atelje 212 ), Galeb, Filumena Marturano i opera Karmen (HNK Ivana pl. Zajca), Lukrecija o bimo rekli Požeruh (Riječke letnje noći), Učene žene (HNK Split), Čarapa od sto petlji (Beogradsko dramsko pozorište), Zora na istoku, Naši sinovi, Svinjski otac (Zvezdara teatar ), Hasanaginica (Centar za kulturu Tivat), Tartif, Hekuba...(Crnogorsko narodno pozorište).

Prilikom svečane dodele Nagrade „Mića Popović“ Jagošu Markoviću, juna 2004, Ljubomir Simović je između ostalog rekao:

„U delu koje postavlja na scenu Jagoš uvek vidi nešto što pre njega nije video niko. On nam i stare i poznate stvari otkriva kao nove i nepoznate. On napravi neki neprimetan gest, ali tim gestom preobrazi sve ... Jagoš radikalno, i s najvećom smelošću, menja metaforu koju nalazi u tekstu. Pri tom, on to ne radi samo kao reditelj, jer on u pozorištu i nije samo reditelj. On je u pozorištu sve; on je i glumac, on je ceo ansambl, on je i publika, on je i scena, i loža, i prva, druga i treća galerija, on je i pozorišna biblioteka, on je i četka i boja, i čekić i ekser, i konopci i reflektori, i svila i vatra, i kulisa i zavesa. On je sve to možda samo zato da bi nam kazao da je svet bez ljubavi samo isušeno, slano i jalovo morsko dno, što, opet, nije ništa drugo do ono što o ljubavi u prvoj poslanici Korinćanima kaže apostol Pavle“.