Preminuo kompozitor i pevač Radoslav Graić

Radoslav Graić, pevač i kompozitor, rođen je 1932. godine u Mrkonjić Gradu, u Bosni i Hercegovini. Nasledivši muzički talenat od oca, često je pevao na školskim priredbama. Školovao se u Travniku, a gimnaziju je 1950. završio u Banjaluci, gde je uporedo pohađao i muzičku školu.

U Beogradu je živeo od Drugog svetskog rata gde je i diplomirao istoriju umetnosti na Filozofskom fakultetu, ali i solo pevanje na Muzičkoj akademiji. Na predlog Dubravke Nešović, počeo je da peva u Horu Radio Beograda, a ubrzo je polagao i audiciju kod Vlastimira Pavlovića Carevca, i tako postao vokalni solista narodne muzike u toj radio stanici. 

Kada je Graić završio Muzičku akademiju, ponuđeno mu je da nastupa u operi. I pored nekoliko uspešnih proba, odlučio je da se ipak posveti zabavnoj muzici.

Za Mitu Bekriju, svi misle da je izvorna pesma

Radoslav Graić je jedan od najsvestranijih stvaralaca  popularne muzike na ovim prostorima, čije delo je na svojevrstan način obeležilo generacije koje su stasavale u drugoj polovini 20. veka na ovim prostorima. 

Ljubav prema komponovanju melodija u duhu narodnog melosa javila se posle prve pesme koju je napisao za duet Radulović – Jovanović. Od tada nastaju pesme za sva vremena: Doleteće beli golub, Imala sam drugaricu, Krčmarice još vina natoči, Žubor voda žuborila i mnoge druge, a pesma Mito bekrijo koju je proslavila Vasilija Radojčić, postala je toliko popularna da i danas mnogi misle da je izvorna pesma.

Iako je najviše stvarao za vokalne soliste narodne muzike, bio je veoma uspešan i kao kompozitor zabavnih pesama koje je često i sam interpretirao.

Dobitnik je mnogobrojnih nagrada i priznanja za vokalno izvođenje i za kompozitorski rad među kojima su: Zlatna medalja za zasluge 2020. godine, Estradno muzička nagrada Srbije za životno delo (2017), Zlatni melos – nagrada za životno delo, Sabor narodne muzike Srbije itd.

Radoslav Graić, osim što je bio pevač, kompozitor, nekadašnji je muzički urednik Televizije Beograd. Uređivao je mnoge značajne emisije i serije.

Njegov angažman obeležio je rad na brojnim pesmama za TV, pozorište i film među kojima su najpoznatije špice za popularne igrane serije Kamiondžije, Pozorište u kući i mnoge druge.

Kao urednik muzičke redakcije Televizije Beograd radi od 1968. do 1997. Od emisija koje je kreirao i uređivao najpoznatije su Maksimetar, Popekspres, Folk parada, Spomenar i brojne druge. Kada je otišao u penziju, nastavio je i dalje da se bavi komponovanjem.

Kao autor širokih interesovanja, sa zapaženim uspehom godinama je učestvovao sa svojim kompozicijama na našim najvećim festivalima popularne muzike (Beogradsko proleće, Opatija, Zagreb, Mesam, Beogradski sabor, Ilidža - Sarajevo, Novi Sad, Niš...).

Od 1953. do 1955. je nastupao u Jugoslovenskom dramskom pozorištu u predstavi „Građanin plemić". Tokom 1958. je počeo samostalnu karijeru i izvodio narodne i pesme starogradske muzike i šlagere. Tokom šezdesetih, počeo je da komponuje. Njegove kompozicije su i u narednom periodu izvođene i nagrađivane na velikom broju drugih festivala u nekadašnjoj Jugoslaviji.

Već sledeće godine u takmičarskoj konkurenciji festivala Beogradsko proleće bile su dve njegove kompozicije, a pesma Anđelina koju je izveo sa Đorđem Marjanovićem je osvojila prvo mesto.

U godinama koje je posvetio zabavnoj muzici, sa zapaženim uspehom predstavljao našu popularnu muziku u mnogim evropskim zemljama. Od 1968. godine posvetio se isključivo svom autorskom, kompozitorskom radu, stičući punu afirmaciju u svim žanrovima popularne muzike (zabavna, narodna, gradska, dečija i primenjena muzika). 

Osvojio je mnoge pobedničke pehare i druga priznanja na velikim smotrama, a mnoge njegove pesme različitih žanrova postale su veoma popularne i već su deo naše bogate muzičke baštine.

Među pesmama koje je posvetio najmlađima su antologijske pesme za decu – Vuče, vuče, bubo lenja, Lako je prutu, Moja baka, Matematika, Zdravica učitelju, A ja bih da se igram ...

Pesme su komponovane na stihove naših eminentnih pesnika – Ljubivoja Ršumovića, Dragana Lukića, Dobrice Erića, Mire Alečković, Božidara Timotijevića, Milovana Vitezovića, Slobodana Stanišića, Pere Zupca i drugih.

Izvođači ovih dečjih pesama su naši poznati glumci i pop pevači: Dragan Laković, Đuza Stojiljković, Branko Milićević - Kockica, Đorđe Marjanović, Zafir Hadžimanov, Vladimir Čobi Savčić, Senka i Bisera Veletanlić, Boba Stefanović, Minja Subota... Tu su i naši renomirani dečji horovi - „Kolibri", Dečji hor RTS, „Čarolija", hor Dečijeg kulturnog centra kao i talentovana deca – solisti.

Dobitnik je Zlatne medalje za zasluge, koja mu je uručena povodom Dana državnosti Republike Srbije (2020).

U braku sa Jelisavetom Nikolić bio  je od 1965. Sin Vladimir Graić je i sam kompozitor.