Rafinman – zapostavljena estetska kategorija

Rafinman je spoj urođenih osobina, genetike i dobrih primera s kojima se raste. Obrazovanja, finih manira i odmerenosti. Osoba koja ga poseduje ima savršene veštine, ukus, smisao i merila za procenu vrednosti.

Finoća, kao nešto najbliže rafinmanu u našem jeziku, na našem podneblju češće je posmatrana kao negativan predznak, kao vid slabosti, stoga je teško razgovarati o ovoj reči u sredini potpomognutoj lošim uzorima.

Smatra se da elita jednog društva mora da poseduje rafinman. Postoje tri elementa koja građanska elita treba da poseduje istovremeno: vrhunsko obrazovanje sa razvijenim smislom za plemenitost i empatiju; da zarađuje sopstvenim radom, a ne nasledstvom; poreklo.

Retko koja osoba poseduje sva tri elementa istovremeno, ali postoji mogućnost dodatnog učenja i sticanja rafinmana u lepom okruženju.

Naša sredina se oduvek dobro nosila sa trendovima najnaprednijih zemalja zahvaljujući prirodnoj inteligenciji, međutim, polako gubi bitku u rafinmanu, usled veoma loših primera i uticaja sredine.

Zašto je rafinman u primenjenoj umetnosti danas redak

U arhitektonskoj estetici rafinman je otvoreno, neispitano polje u koje se nerado ulazi.

„Sigurno imamo osećaj da je ranije i u arhitekturi bilo više reda. Kada se šetamo ulicom i posmatramo objekte iz prošlosti, shvatamo da su postojali konkursi na kojima su stručni ljudi iz niza pristiglih rešenja birali najbolje. Danas, u jednoj siromašnoj zemlji, vlada profiterstvo vidljivo na svakom koraku. Gledajući u neki od prostora u kojima sada rastu naša deca, sagledavamo da je mnogo toga estetski neadekvatno, čak nekada vulgarno i nepristojno“, smatra dr Eva Vaništa Lazarević, redovni profesor Arhitektonskog fakulteta u Beogradu.

U današnje vreme nameće se neophodnost estetske komisije, jer problem koji vidimo sa ukusom traži nečiju proveru, dodaje profesorka.

„Takva komisija postojala je pre dvadesetak godina u Beogradu. Odnosila se samo na veće, značajnije, uglavnom javne objekte. U njoj su odluke donosili naši ugledni arhitekti, međutim, ona je vremenom ukinuta. Danas nam nedostaje reč izvrsnost. Ljudi su naviknuti da upotrebljavaju srednje rešenje i termine 'prolazno je' ili 'nije loše'. Rado pristajemo na srednja rešenja, čini nam se da su prihvatljiva i da se lako mogu priuštiti, a samim tim, ona vrlo često ne izgledaju dobro“, napominje dr Lazarević

Veruje da se ovakvo stanje može promeniti pre svega obrazovanjem. Zato svoje studente uči da maksimalno zahtevaju od sebi i od drugih, i od investitora.

Rafinman u odevanju

Sve navedeno primetno je i u modi. Usled loših uticaja javnosti, preovladali su sjaj i upadljivost, kritična masa kiča, a rafinman u odevanju, pre svega, podrazumeva prefinjenost, otmenost i odmerenost. Svaka epoha donosi svoju modu, suština mode jeste periodična promena odevnih stilova, a ipak, ikone stila prevazilaze vreme.

„Pravi rafinman u odevanju pojavljuje se zapravo sa Koko Šanel, Diorom i Valentinom. Šanel je iskoristila promene u ženskom odevanju nastale tokom Prvog svetskog rata, kada se težilo jednostavnosti, što predstavlja rafinman. Stvorila je čuvenu 'crnu malu haljinu' koja ženi treba da pomogne da uz jedan odevni predmet svaki put izgleda dobro. Unela je element specifičnog nakita, posebno kreiranog, što je, takođe, univerzalna novina u modi i odevanju“, objašnjava kostimograf Boris Čakširan.

Dior se razvio nakon Drugog svetskog rata, dodaje Čakširan, kada se opet osećala potreba za ženstvenošću. On je stvorio elegantnu ženu, vratio joj je struk, pojačao kukove, kreirao vrlo prepoznatljiv rafinman pedesetih i šezdesetih godina 20. veka, primenom izuzetno lepih materijala i kolorističkog sklada. 

Mnogi činioci odevni predmet stavljaju u određeni kontekst. Međutim, ljudi su danas preko interneta, raznih medija i društvenih mreža izloženi različitim savetima, a putem tih izvora lako mogu da upadnu u zamke.

„U savremenom konceptu odevanja svaki odevni predmet ima svoju specifičnu vrednost, u smislu boje, tkanine, materijala od kog je proizveden, forme... Tu, kao i u enterijerima, danas vlada eklekticizam i treba biti jako spretan, poznavati svaki pravac, boju, stil, predistoriju da bi sklopio i kreirao, stvorio novi sklad koji poseduje rafinman“, ističe naš ugledni kostimograf.

Današnja brza konzumacija informacija dovela je do toga da mnoge stvari nisu tačne. Vrlo je važno ispitati nekoliko različitih informacija da biste utvrdili istinitost, a isto toliko je važno biti upoznat sa temom i poznavati istoriju, napominje Čakširan.

„Pre svega, treba izgraditi kulturu, a posle toga istupiti korak napred i predstaviti svoju misao i svoj doživljaj sveta“, zaključuje Boris Čakširan.

Stoga, rafinman u jednom delu nosi kvalitet retkosti, kvalitet posebnosti – ekskluzivnost u smislu francuskog šika.