Uz moderne brze vozove, nakon remonta, ljubitelje železnice na prugama očekuju i parne lokomotive

Gotovo svakodnevno hiljade ljudi prođe Savskim trgom u Beogradu, a da ne primeti kako jedan od simbola srpske železnice propada.

„Sutjeska“ je samo jedna od lokomotiva koje su vukle Plavi voz kojim je putovao Josip Broz Tito, kao i više od 60 svetskih državnika, među kojima i britanska kraljica Elizabeta. Zato je veoma važno sačuvati uspomenu na jednu epohu 20. veka, kao i simbol jedne države.

Tri parne lokomotive koje su vukle Plavi voz izložene su kao muzejski eksponati, i to „Sutjeska“ u Beogradu ispred nekadašnje Glavne železničke stanice, a „Dinara“ i „Kozara“ su u Zagrebu i Ljubljani u železničkom muzeju.

Dizel lokomotive, koje su 1978. zamenile parne, nalaze se na kolosecima železničke stanice Topčider – u lošem stanju. Nakon nekoliko decenija propadanja, modernizacija srpskih pruga vratila je voz u modu. Dok se očekuje otvaranje pruge od Novog Sada do Subotice, traži se rešenje za očuvanje simbola srpske železnice.

„Mi tek sada, nakon otvaranja brze pruge i nakon početka modernizacije, raspolažemo sa mnogo većim sredstvima, pa višak tih sredstava možemo upotrebiti upravo za sređivanje stanja istorijskih voznih sredstava. Istorijskih voznih sredstava u Srbiji ima puno. Mi smo zemlja sa prilično bogatim istorijskim nasleđem, kada je železnica u pitanju“, navodi Ivan Bulajić, direktor „Srbijavoza".

„Situacija kada je u pitanju zaostavština železnička, kada su u pitanju naše stare lokomotive, je tragična. Mi imamo negde oko 50 lokomotiva slične onoj na Savskom trgu, koje su zaista u lošem stanju i upravo smo zato, kao Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture pokrenuli projekat sa Svetskom bankom da dobijemo novac za restauraciju svih 50 lokomotiva. Kada budemo završili restauraciju svih lokomotiva, odnosno kompozicija, onda dolazimo u situaciju da se pitamo gde ćemo mi to sve da čuvamo“, napominje Goran Vesić, ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.

Stare lokomotive i vagoni, deo su kulturnog nasleđa. Kroz istoriju železnice, duge 140 godina, oslikava se i ekonomski napredak Srbije od 19. veka do danas.

„Ovo što mi radimo sada u 'Srbijavozu', to je da prvo i pre svega tri parne lokomotive koje imamo u našem depou u Lapovu i dve parne lokomotive koje imamo na Mokroj gori, sredimo i da što veći broj njih vratimo u upotrebu, da vratimo parnu vuču na pruge u Srbiji. Prvi korak je tu već urađen, već je raspisan tender i uskoro prva parna lokomotiva sa Mokre Gore ide na remont“, ističe Bulajić.

Prema navodima resornog ministra, radi se na projektu po kome će na prostoru pored kompleksa Tehničko-putničke stanice Zemun, a u saradnji sa Arhitektonskim fakultetom, biti izgrađen, na otvorenom, novi muzej kakav srpska železnica zaslužuje.

„Mi imamo našu istoriju, to nisu samo lokomotive kojima su se vozili naši vladari, to nije samo Plavi voz, to su i druge lokomotive. Naša istorija se nalazi u istoriji železnice. I zato će naša ideja kada budemo napravili taj muzej u Zemunu, mi ćemo očuvati muzej u Požegi, da sačuvamo železničku zaostavštinu“, dodaje ministar Vesić.

Osim novih pruga i brzih vozova i modernizacije, najavljuju iz „Srbijavoza“, nakon remonta, ljubitelje železnice očekuje ponovo parna vuča, nostalgično i turistički neće se putovati samo na Mokroj Gori već i na ostalim, za to mogućim kolosecima.