Između Tirane i Skadra krije se ostrvo Ljež, prirodni dragulj gde se jede odlična hrana

Ravničarski reljef, okružen rekom Drinom, lagunom Vain i plažom čine ga veoma interesantnim područjem. Ostrvo Ljež i laguna Kune-Vain prirodni su kompleks i pravi izbor za ljubitelje prirode i dobre hrane. A bilo je nekada i omiljeno letovalište grofa Ćana, koji upravo tu izgradio vikendicu, tokom italijanske okupacije Albanije, danas pretvorenu u hotel.

Za zaštićeno područije, laguna je proglašena pre osamdeset godina, a danas je jedno od najinteresantnijih turističkih odredišta koje sve više privlači strane i domaće posetioce koji uživaju u njenoj lepoti.

Laguna Kune-Vain ima divnu panoramu, odličnu infrastrukturu uključujući i biciklističku stazu, pa svi koji ovamo dođu mogu da uživaju u moru, posmatranju brojnih ptica kojima, čini se, uopšte ne smeta prisustvo čoveka, u pogledu na plutajuća ostrva puna trske, ali i u izvrsnoj hrani spremljenoj od ulova iz mora i lagune.

Zbog svojih posebnih ornitoloških vrednosti, močvara i okolna vodena sredina smatraju se „Važnim područjem za ptice u Evropi”. U fauni postoji 196 vrsta ptica selica i stalnih ptica, 17 vrsta mekušaca, 59 vrsta rakova, 10 vrsta vodozemaca, 24 vrste gmizavaca, 26 vrsta riba.

Na ulazu u ovaj svojevrsni park prirode, u koji je moguće ući automobilom, naplatiće vam kartu u iznosu od 150 leka, otprilike isto toliko dinara. Prolazeći lepo sređenim, makadamskim putem pored mnoštva plutajućih ostrva s jedne i druge strane puta bilo peške, biciklom ili autom, uživaće vam sva čula.

Priroda je tek počela da se budi u rano proleće kada sam, ne znam već koji put, išla u ovaj park, jednog lepog subotnjeg poslepodneva, u zalazak sunca, da bih pobegla od gužve i vreve u Tirani. Otišla sam tako kasno s namerom i da izbegnem gužvu u restoranu „Te Diela” ili kako ga ja zovem „Kod Sunčice”.

Inače, u laguni postoji nekolicina restorančića tradicionalne kuhinje skrivenih u prelepom pejzažu ostrva.

S jedne strane blizu mora, s druge na jezeru lagune pre trideset godina, Diela iliti Sunčica pokrenula je biznis na šporetu na drva, spremajući posetiocima ukusna jela tog kraja. Ribu iz mora i lagune, razne specijalitete i delikatesni burek od divljači.

Na putu do njenog restorana zastajala sam više puta kako bih uživala u mirisu vode i raznovrsnih biljaka koje tamo rastu, u muzici ptica, ali i šumu talasa koji kao da su se trudili da speru svu prljavštinu s obale i pripreme je za predstojeće sunčane dane.

Dielin resotran „Mistična ruža”, jedan od prvih u laguni, izgleda kao dvorac iz slikovnice-bajke o Trnovoj Ružici, od drveta, obrastao zelenim rastinjem, ružama i drugim cvećem. Nju sam zatekla u bašti restorana dok je ispraćala goste tog subotnjeg poslepodneva. Obradovala se mom dolasku, imala sam utisak da je moja pojava povezuje s mnoštvom prijatelja koje ima u Beogradu i koji joj rado dolaze, a posećivala je i ona njih.

Stolnjaci od damaskina kupljeni u Beogradu

„Kada sam počinjala posao, na ovom mestu nije bilo struje, dobili smo je posle trinaest godina. Išla sam kod prijatelja u Beograd da vidim koliko koštaju kablovi za struju i da li su tamo jeftiniji”, priča mi Diela prisećajući se svojih početaka.

„Došla sam ovamo s mužem i podigla šator. Šporet i posuđe sam donela od kuće i tako počela. Posle tri meseca postavili smo kiosk, mnogo godina kasnije izgradili smo restoran. Moji prvi stolnjaci za restoran bili su kupljeni upravo u Beogradu, beli od damaskina”, sa setom se prisećala Diela svojih početaka naglašavajući mi da dvedeset pet godina nije bilo ni puta u laguni.

Specijalitet – burek od divljači

Ljubav prema kulinarstvu nasledila je od oca, koji joj je u početku pomagao oko posla. Od njega je dobijala najbolje kulinarske savete, a najukusnije recepte je sakupljala u svakojakim prilikama.

„Tata je bio kuvar tadašnjeg rukovodstva. Jednom prilikom bila sam s njim u hotelu Dajti, tu je sedeo i kuvar Envera Hodže, koji je bio tatin prijatelj. Razgovarali su o kuhinji, specijalitetima koji se spremaju za Envera, na koji način se pripremaju divlje ptice za njega. Iste večeri kada smo se vratili kući, tata je pripremio taj specijalitet – burek od divlje patke, i danas ga spremam po receptu koji ne otkrivam nikome. Ovde je dolazio poznati kuvar sa kanala 24 Kitchen, nisam mu odala recept”, kaže Diela kroz smeh.

„Što se salate tiče, način na koji je i danas serviram videla sam u jednom kineskom časopisu kada sam bila mala. Moj suprug potiče iz ribarske porodice. On mi je velika podrška i glavni je majstor za ribu koju kupujemo ovde u laguni od ribara koji je pecaju na moru.”

Posle trideset godina rada, Diela i dalje ima dobru reputaciju u svetu ugostiteljstva kada je sever Albanije u pitanju. Ugostila je mnoge poznate ličnosti, umetnike, političare, ambasadore. U poslu joj pored supruga pomažu sin i snaha, koji vikendom, kada ima najviše posla, iz Tirane dolaze u Lagunu.

„Kada bih bila pisac, napisala bih roman o ovom mestu i poslu kojim se bavim, ali zahvalna sam Bogu, jer on mi je dao i omogućio sve što danas imamo. Dao nam je šansu. Pošto imam dosta prijatelja u Beogradu koji dolaze kod mene, volela bih da ugostim ljude iz Srbije. Da mi jednog dana dolaze u posetu organizovane grupe.

Priroda će vas iznenaditi dok šetate ovim ostrvom, a mene svaki put kada odem podesti na našu Obedsku baru, koju je priroda isto tako obdarila florom i faunom. Eto ideje za turiste koji iz Srbije dolaze na albansko primorje. Ostrvo Ljež nalazi se na putu ka poznatim letovalištima Tale, Šenšin, Veljipoja, a ukoliko se odlučite da posetite ovo mesto, verujem ćete biti srdačno dočekani.