Italija: Klimatske promene i zapušteno zelenilo odnose ljudske živote

Stanovnike Italije posebno brine to što se dramatične vremenske prilike više ne vezuju samo za zimu, kada se nevreme tradicionalno očekuje, već se sve češće dešavaju tokom proleća, leta i u periodima neuobičajeno toplog vremena.

Stručnjaci upozoravaju da je reč o jednoj od posledica klimatskih promena, koje menjaju atmosferske obrasce i povećavaju učestalost ekstremnih pojava van sezone.

Klimatske promene pojačavaju rizik

Kombinacija visokih temperatura, naglog razvoja olujnih oblaka i snažnih udara vetra stvara situacije u kojima se uobičajeni gradski prostori za svega nekoliko minuta pretvaraju u zone povećanog rizika. Parkovi, šetališta, trotoari i parking prostori, mesta koja građani doživljavaju kao bezbedna, postaju opasna kada oslabljeni korenov sistem ili dotrajalo stablo ne izdrže opterećenje.

Hronika poslednjih godina pokazuje gotovo identičan obrazac. U Rimu je poginula žena dok je sedela na klupi sa prijateljicom i decom, nakon što se visoka topola srušila bez vidljivog upozorenja. U Ređo Kalabrija je advokat stradao dok je šetao psa, kada je snažan nalet vetra oborio veliki bor. Slični slučajevi beleženi su i u Toskani, Lombardiji, Pijemontu i Bazilikati.

Problem nije samo vetar

Iako se na prvi pogled čini da je uzrok isključivo snažan vetar, stručnjaci ukazuju da je problem znatno složeniji. Profesor arborikulture Frančesko Ferini navodi da je reč o spoju više faktora: dugotrajne suše koja slabi koren, naglih obilnih padavina koje natapaju zemljište, oštećenja nastalih tokom gradskih radova, pogrešnog orezivanja, ali i starenja velikog broja stabala u gradskim zonama koji se dovoljno ne kontrolišu.

Klimatske promene, kako ocenjuju stručnjaci, deluju kao dodatni katalizator već postojećih slabosti urbanog zelenila. Dugotrajni toplotni talasi iscrpljuju drveće i smanjuju njegovu otpornost, dok potom obilne kiše za kratko vreme zasićuju zemljište vodom, što povećava mogućnost prevrtanja stabla zajedno sa korenom.

Godine zanemarivanja urbanog zelenila

Problem je naročito izražen u urbanim sredinama, gde je prostor za razvoj korena često godinama sužavan asfaltiranjem, izgradnjom infrastrukture i čestim prekopavanjem terena. Zbog toga stabla, iako spolja deluju zdravo, mogu imati ozbiljno narušenu stabilnost.

Stručnjaci za fitopatologiju i urbano zelenilo godinama upozoravaju da drvo gotovo nikada ne pada bez razloga. U velikom broju slučajeva postoje znaci propadanja, gljivična oboljenja, trulež, oštećenja korena ili mehanička neuravnoteženost krošnje, koji se stručnim pregledima mogu uočiti na vreme.

Ulaganje u drveće je ulaganje u bezbednost

Sve češće tragedije pokazuju da planska obnova stabala, izbor vrsta prilagođenih novim klimatskim uslovima i redovan stručni nadzor moraju postati važan deo urbane infrastrukture.

Smrt Alisije Amoruzo tako je postala simbol šireg problema sa kojim se suočavaju brojni evropski gradovi: sudara klimatskih ekstremnih pojava i zapuštenog urbanog zelenila. U trenutku kada gradovima drveće sve više treba kao zaštita od vrućina i zagađenja, postaje jasno da ono bez adekvatne nege može predstavljati i ozbiljnu opasnost.

Sve to otvara pitanje koliko su Italija i drugi evropski gradovi spremni da se prilagode novim klimatskim okolnostima koje više ne ostavljaju prostor za odlaganje sistemskih rešenja.