Naučnici upozoravaju na sve masovnije cvetanje morskih algi i trava zbog zagađenja voda

Tokom protekle dve decenije, cvetanje morskih algi se širilo zapanjujućih 13,4 odsto godišnje u tropskom Atlantiku i zapadnom Pacifiku, a najdramatičniji porast dogodio se posle 2008. godine, navode istraživači sa Univerziteta Južne Floride.

U novom naučnom radu, grupa istraživača objašnjava da bi ova promena mogla da potamni dublje slojeve vode, menjajući njihovu ekologiju i geohemiju, a takođe može ubrzati i klimatski raspad.

„Pre 2008. godine nije bilo prijavljenih većih cvetanja makroalgi (morske trave) osim sargasuma (rod smeđih makroalgi) u ​​Sargasovom moru. Na globalnom nivou, čini se da svedočimo promeni režima od okeana siromašnog makroalgama do okeana bogatog makroalgama“, rekao je Čuanmin Hu, profesor okeanografije na Koledžu za morske nauke pri Univerzitetu Južne Floride i vodeći autor rada i istraživanja.

Hu i njegove kolege sproveli su istraživanje kao odgovor na izveštaje o intenziviranju cvetanja morskih algi u Atlantiku i Pacifiku. Rezultate su objavili u strulnom časopisu Nature Communications.

Najpoznatiji primer, Veliki atlantski sargasumski pojas, vidljiv je iz svemira, a proteže se od Meksičkog zaliva do ušća Konga. Ostala cvetanja uključuju prsten oko Čatamskih ostrva kod Novog Zelanda, koji je NASA snimila ovog meseca, i „crvenu plimu“ koja je izbila kod obale Floride.

Naučnici su koristili veštačku inteligenciju da bi skenirali 1,2 miliona satelitskih snimaka okeana snimljenih između 2003. i 2022. godine. Model zasnovan na posebnom tipu mašinskog učenja, takozvanom dubokom učenju korišćen je za detekciju signala plutajućih algi. Proces je trajao nekoliko meseci.

Tim, koji kaže da studija pruža prvu globalnu sliku algi koje plutaju u svetskim okeanima, otkrio je da se cvetanje morskih algi povećavalo u površinskim slojevima za 13,4 odsto godišnje tokom ispitivanog perioda. Cvetanje mikroalgi, poput fitoplanktona, takođe se povećavalo, ali po relativno skromnijoj stopi od jednog postotka godišnje.

„Ono što je vredno pažnje jeste da se većina povećanja plutajućih makroalgi i mikroalgi dogodila u poslednjoj deceniji, u skladu sa ubrzanim globalnim zagrevanjem okeana od 2010. godine“, naglasili su autori studije.

U radu su identifikovane prekretnice 2008, 2011. i 2012. godine za tri vrste morskih algi u različitim okeanima.

Međutim, dok su morske alge poput sargasuma uspevale u nekim regionima, fitoplankton nije pokazao slične reakcije na promenljivu sredinu, što sugeriše da bi njihov rast mogao biti osetljiviji na promene temperature i eutrofikaciju.

„Ako je to slučaj, verujemo da je već došlo do promene režima u okeanografskim uslovima u korist makroalgi, što će imati dubok uticaj na radijativno dejstvo u atmosferi i dostupnost svetlosti u okeanu, kao i na sekvestraciju ugljenika, biogeohemiju okeana i stabilnost gornjeg okeana“, upozorili su američki istraživači.