Zbog čega se tresao Santorini čak 25.000 puta – da li je opasnost prošla

Za dobijanje rezultata, naučnici su koristili znanje iz fizike i tehnologiju veštačke inteligencije. U periodu od nekoliko meseci na Santoriniju je zabeleženo oko 25.000 zemljotresa, koji su se kretali horizontalno kroz Zemljinu koru.

Podrhtavanje tla uplašilo je stanovnike ostrva

Seizmička aktivnost ispod grčkih ostrva Santorini, Amorgos i Anafi prvi put se osetila u januaru 2025. godine. Potresi su bili jačine oko pet jedinica Rihtera i izazvali su veliku zabrinutost među lokalnim stanovništvom, pa su mnogi turisti napustili ostrvo.

Stanovnici su se bojali da će vulkan Kolumbo, koji se nalazi u blizini, eruptirati, kao što se desilo 1956. godine, kada je njegova magnituda dostigla 7,7 jedinica.

Magma na velikim morskim dubinama

Svoja istraživanja naučnici su objavili u časopisu „Nauka“ i napravili trodimenzionalnu kartu Zemlje za područje oko Santorinija. Svako podrhtavanje korišćeno je kao virtuelni senzor, a zatim su pomoću veštačke inteligencije analizirali obrasce povezane sa potresima. Tako je otkriveno da je zemljotres nastao kao posledica horizontalnog kretanja magme kroz kanal dug 30 kilometara, koji se nalazi na dubini od 10 kilometara ispod morskog dna između ostrva Santorini i Androsa.

Istraživači procenjuju da bi zapremina magme koja se kretala kroz koru mogla da ispuni oko 200.000 olimpijskih bazena. Takozvane „magmatske intruzije“ probijale su se kroz slojeve stena i izazivale zemljotrese.

„Podrhtavanja deluju kao da imamo merne instrumente duboko u Zemlji, koji nam nešto pokazuju. Kada analiziramo obrazac koji ti potresi stvaraju u našem 3D modelu Zemlje, on se podudara sa onim što očekujemo za horizontalno kretanje magme“, rekao je glavni autor studije, geofizičar Antoni Lomaks.

Da li je opasnost od zemljotresa na Santoriniju prošla?

Istraživači ističu da je, prema analizi dobijenih podataka, aktivnost magme gotova.

„Magma je ostala na dubini od osam kilometara u kori. Znamo da magma može da eruptira na površinu u kratkom roku, od nekoliko dana, ali pošto se njena aktivnost smirila, možemo biti sigurni da se ohladila u dubinama“, istakao je Stefan Hiks sa Univerziteta u Kaliforniji, Los Anđeles (UCLA).

Ne treba zaboraviti da vulkani nose određenu dozu nepredvidivosti koja može da traje godinama. Primer za to je nedavna vulkanska aktivnost na jugozapadu Islanda. Naučnici ističu da kombinacija veštačke inteligencije i fizike može značajno poboljšati praćenje, razumevanje i delimično predviđanje vulkanske aktivnosti. Na taj način povećava se bezbednost stanovnika koji žive u seizmički aktivnim regionima sveta.

Grčka je trusno tlo sklono zemljotresima

Grčka je od kraja januara do sredine aprila zabeležila seriju zemljotresa na Santoriniju jačine od 6,1 jedinice Rihterove skale, zatim na Kritu 22. maja i zemljotres jačine od 5,8 jedinica Rihtera u blizini Rodosa 3. juna. Iako nije prijavljena veća šteta niti povređeni, nakon zemljotresa na Kritu izdato je upozorenje na cunami.

Naučnici nisu sigurni u tačan uzrok naglog povećanja zemljotresa, ali Grčka je trusno područje sklono ovakvim pojavama zbog svog položaja u helenskoj zoni subdukcije, gde se Afrička tektonska ploča pomera ispod Evroazijske ploče. Klimatske promene takođe mogu doprineti povećanoj seizmičkoj aktivnosti.