Ekomondo: Savremena tehnologija i ublažavanje klimatskih promena kao digitalni blizanci

Na sajmu Ekomondo predstavljaju se strategije koje pozitivno utiču na prirodu i nude nove mogućnosti za inovacije, jačanje otpornosti društva i ekonomski rast. Tako se kroz partnerstva i istrajnost, približavamo svetu u kome otpad nije krajnji proizvod, već početak nečeg novog.

„Mi smo proizvođači velikih baterijskih sistema za skladištenje energije. Naše baterije napravljene su od 98 procenata reciklabilnog materijala. Ovaj Ekomondo je posvećen reciklaži elektronskog i električnog otpada, što nam daje poseban motiv da bi nastavili svoj rad i zelene ciljeve, i obezbedili stabilno snabdevanje električnom energijom", rekla je Aleksandra Kostić iz „Vimab", DOO.

Cirkularna ekonomija koristi preduzećima, klimi, prirodi i ekonomskoj otpornosti. Zato dobija na zamahu i biće na dnevnom redu na pregovorima KOP30 koji počinju u Belemu, u Brazilu

„Sagledavanjem najnovijih inovacija i tehnoloških rešenja želimo da unapredimo sistem zaštite životne sredine u Republici Srbiji, od upravljanja otpadom i prerade otpadnih voda do obnovljivih izvora energije i dekarbonizacije industrije. Želim takođe da istaknem da je Ministarstvo zaštite životne sredine objavilo tekst Nacrta zakona o upravljanju otpadom koji je 31. oktobra prezentovan javnosti u okviru procesa sprovođenja javne rasprave, i ona traje do 12. novembra", izjavio je Miloš Stojanović iz Ministarstva za zaštitu životne sredine.

Ključne teme radionica i panel diskusija su digitalizacija, ublažavanje klimatskih promena i upotreba najsavremenijih tehnologija kao što su digitalni blizanci.

„Prelazak na cirkularnu ekonomiju neophodan je posebno za one zemlje koje moraju da uvoze sirovine jer nemaju dovoljno resursa, pa će se u budućnosti morati suočiti sa manjim intenzitetom korišćenja resursa i većom upotrebom reciklaže. Pored toga, prelazak je veoma važan jer je dokazano da se tako mogu dostići tri glavna principa Evropske unije, a to su nulto zagađenje, nulti otpad i ugljenična neutralnost što su ciljevi i Pariskog klimatskog sporazuma", kaže profesor Fabricio Psarini sa Univerziteta u Bolonji.

Mlade kompanije donose autentična ekološka rešenja. Valentin Freka, generalni direktor kompanije Releaf Paper objasnio je proces pretvaranja opalog lišća iz gradova u papir i ambalažu, dajući im drugi život.

Modna industrija odgovorna je za deset odsto globalne emisije ugljenika. Od 1. januara ove godine proizvođači tekstila i trgovci u EU odgovorni su za sakupljanje, sortiranje i reciklažu tekstilnog otpada, dok ga potrošači besplatno odlažu.

„Mašinski se prepoznaje sastav ali boje, što je veoma važno za mehaničku reciklažu. Može da se prepozna čist materijal ili mešani materijali, kao što je na primer košulja koja ima 70 odsto poliestera i 30 odsto pamuka", rekao je Alberto Pratesi iz kompanije "Next Technology".

I industrijski tekstil reciklažom dobija novi život.

„Proizvodimo tepihe za sajmove. Posle izložbe sakupljamo materijal i njegovom reciklažom pravimo granulat, reciklirane ploče i veoma udobne stolice napravljene 3D štampačima", kaže Đakomo Barni iz kompanija „Alma".

Iz godine u godinu na Ekomodu je sve više posetilaca. Ovoga puta stigli su iz preko 120 zemalja sa pet kontinenata. Stiče se utisak da je već sada zelena, cirkularna ekonomija globalni pokret u kome sve više država temeljno brine o očuvanju planete i njenih resursa.