Hranilišta način da se sve brojniji mrki medved zadrži u ivanjičkim šumama

Već godinama žitelji Osonice znaju da se medvedi kreću između Čemerna i Golije. Milijan Đurašević se pre dve godine u šumi sreo sa mečkom koja je vodila mečiće, ali je zbog zvuka traktora otišla u suprotnom pravcu. Nedavno je sličan slučaj zabeležen nedaleko od njegovog domaćinstva.

„Ona je bila tu pre sedam dana. I prošle godine dolazila je u taj kraj jer u tom kraju ima dva voćnjaka jabuka i krušaka gde su prošle godine bile rodile i jabuke i kruške i ona je tu hranila mečad i nju“, kaže Milijan Đurašević iz Gornjeg Rzinja u  Osonici.

Zbog suše u prirodi nema dovoljno šumskih plodova ni voća, pa medvedi u potrazi za hranom silaze u ivanjička planinska sela. Na tom putu često prave velike štete. Iz društva pčelara sve češće su na terenu, beleže štetu. U poslednjih 10 dana u sedam pčelinjaka.

„Bili smo kod čoveka dva puta za sedam dana ispod Belih voda, selo Gleđica gde je sa kamiona koji je zaštićen ogradom električnom i plus zaštićen sa limovima medved došao razvalio sve ušao počupao košnice i napravio dobru štetu“, priča Dragan Vasilijević, predsednik Društva pčelara Ivanjice.

Pretpostavlja se da u ivanjičkom lovištu „Čemernica“, koje se prostire na oko 73.000 hektara, trenutno ima više od dvadeset mrkih medveda. U susednim lovištima broj odraslih i mladunaca premašuje pedeset. Ove krupne zveri sve češće predstavljaju problem i na hranilištima namenjenim gajenoj divljači.

„Prilikom dolaska divljih svinja na hranilište oni nađu hranilište i tu kreću da jedu hranu, tu zrnastu hranu i tu svinje više ne dolaze. To nam stvara veliki problem što se tiče prihrane divljih svinja jer sve što ih više hranimo manje su štete na poljoprivrednim kulturama“, navodi Aco Aleksić, stručno lice za gazdovanje lovištem „Čemernica“.

Lovci, pčelari i meštani veruju da bi izgradnja hranilišta u područjima gde medvedi prirodno borave pomogla da se zveri zadrže u šumama. Time bi im se obezbedila hrana u njihovom staništu, daleko od sela i domaćinstava.