Ozempik potiče od čudovišta, a tako smo dobili i mnoge druge lekove

Krajem 20. veka, endokrinolog Danijel Draker je tražio hormon dovoljno sličan GLP-1 koji se nalazi u ljudskim crevima i koji bi imao slične efekte potiskivanja apetita i regulisanja nivoa šećera u krvi, ali da se sporije razgrađuje u ljudskom telu.

Draker je čitao o radu endokrinologa Džona Enga, gastroenterologa Žan-Pjer Raufmana i biohemičara Džona Pizana, koji su sekvencirali proteine iz otrova gila čudovišta i otkrili da su dva veoma slična ljudskom GLP-1.

Zajedno sa svojim timom na Univerzitetu u Torontu, Draker je došao do gila monstruma od zoološkog vrta u Juti kako bi ga secirao za buduća istraživanja. Njegov rad je potvrio da je gušterovi jedinstveni geni proizvode protein eksendin-4, koji radi sve što i GLP-1 ali se duže zadržava u telu.

Sintetička verzija je napravljena narednih godina, ali je trebalo sve do 2005. godine da ga FDA odobri za lečenje dijabetesa tipa 2. Ozempik je sada postao i izuzetno popularan u borbi protiv gojaznosti, a naziru se i mnoge druge potencijalne primene.

Od lečenja hipertenzije do hemoterapije

Ovo nije prvi put da smo se oslonili na hemijski arsenal otrovnih životinja. Mnogi spasonosni lekovi potiču od nekih od najopasnijih životinja.

Jedan od najprodavanijih lekova širom sveta potiče od zmijskog otrova. Lisinopril snižava nivo enzima koji ograničavaju protok krvi, zbog čega se prepisuje kod hipertenzije, kao i onima koji su preživeli srčani udar.

Njegov tvorac u prirodi je brazilska otrovnica (bothrops jararaca), koja je evoluirala da proizvodi inhibitore enzima kako bi njen otrov što lakše cirkulisao po organizmu žrtve.

Morski sunđeri su među najstarijih oblicima života na planeti, pa su imali mnogo vremena da razviju zanimljive molekule. Karipski sunđer proizvodi čudne nukleozide koji čuvaju njegov imuni sistem.

Ovi nukleozidi su poslužili kao inspiracija za hemoterapijski lek citarabin, koji se nalazi na listi esencijalnih lekova SZO i to za lečenje leukemije i neHodžkinovog limfoma.

Kako obojiti tumor

Otrovi raznih životinja postali su korisni u lečenju drugih oblika kancera. Onkolog Džim Olson je 2004. godine ostao zaprepašćen kada je otkrio da i nakon 14-časovne operacije otklanjanja tumora na mozgu tinejdžerke, parče tumora veličine palca ostalo je neprimećeno.

Odmah je oformio tim da otkriju molekul koji bi pomogao hirurzima da vide kancer golim okom, a zahvaljujući novim DNK bazama podataka, vrlo brzo su našli odgovarajućeg kandidata.

Koji kandidat? Otrov jedne od najopasnijih škorpija na svetu izraelski pustinjski škorpion.

Izolovan, hlorotoksin u njihovom otrovu vezuje se ćelije tumora, ali ne i za zdrave ćelije. Laboratorijska verzija služi kao boja koja označava ćelije raka i omogućava doktorima da primete grozdove kancerogenih ćelija preciznije od magnetne rezonance.

Od GLP-1 pa sve do hemoterapije, neverovatno je koliko otrova iz prirode može da se koristi u spasavanju ljudskih života. Osim toga, dobar je podsetnik da odgovori na neke probleme mogu često da se pronađu na neočekivanim mestima.