Pojedine životinjske vrste dokazuju da mužjaci mogu da budu izuzetni negovatelji mladunaca

Pronaći dobre očeve u životinjskom carstvu nije teško, iako je teže nego pronaći dobre majke. Morski konjic možda ima titulu najboljeg oca na svetu, jer drži embrione u vrećici opremljenoj posteljicom, što ga fizički čini „trudnim“. Takođe, postoje vrste riba i žaba čiji mužjaci neguju mlade u ustima, na leđima ili u gnezdu.

Očinska briga se smatra neobaveznom i stoga je često preterano hvaljena. Međutim, divljenje dobrim očevima pogrešno se primenjuje na vrstu kao što je beloglavi (ćelavi) orao, kod kojih je briga oba roditelja o mladuncima pravilo.

Prema rečima profesora zoologije sa Univerziteta Emori, Fransa de Vala, očevi orlovi su oduvek hranili mladunce i partnerku, dok se ptići legu i ne ojačaju, a neki čak i menjaju ženke u ležanju na jajima.

I kod sisara ima primera brižnih očeva, navodi profesor, tj. kod vukova i afričkih divljih pasa, kao i kod nekih glodara i malih južnoameričkih majmuna. Dodaje da mužjaci marmozeti i tamarini gube na težini dok nose mlade, jer ženke uzimaju mladunce samo da ih doje, a ostalo vreme su na očevim leđima.

„Međutim, kada analiziramo najbliže srodnike primata, očinska briga nije tako česta. Zaštita je primarni i neretko jedini posao mužjaka majmuna. Oni obično izvode odbrambene akcije udaranja u grudi kako bi oterali lovce i tako omogućili njihovim porodicama da pobegnu“, ističe De Val.

Ideju da su muškarci neprikladni za čuvanje dece podržavaju i nama najbliži majmuni, šimpanze i bonobi. Mužjaci ove vrste vrlo malo rade sa mladima. Kod njih nema nošenja, nema hranjenja, nema čuvanja mladunaca.

Mužjaci šimpanze usvajaju siročad

Nakon majčine smrti kada siroče cvili tražeći pažnju, odrasli mužjaci šimpanze neretko usvajaju malog i s ljubavlju brinu o njemu. Mužjak će nadgledati mladunčetovo lutanje kroz šumu, potražiti ga ako se izgubi – trudeći se da bude zaštitnički nastrojen kao i svaka majka.

Kristof Boš, proučavalac šimpanzi, je dokumentovao najmanje deset usvajanja mladunaca šimpanzi od strane mužjaka, u šumi Tai, u Obali Slonovače. Neki mužjaci su se brinuli o mladima najmanje godinu dana, a jedan mužjak je to činio više od pet godina. Prema uzorcima DNK, mužjaci nisu bili biološki očevi mladunaca.

U Nacionalnom parku Kibale u Ugandi, naučnici su bili svedoci izbijanja respiratorne bolesti koja je ubila čak dvadeset pet šimpanzi. Pošto šimpanze ostaju zavisne od svoje majke najmanje deset godina, uobičajeni ishod za malu siročad bila je smrt, navodi profesor De Val.

„Međutim, četvoro mladunaca usvojila su njihova braća 'adolescenti'. Ovi mužjaci nikada ne bi krenuli negde bez malog brata ili sestre. Njihova pažnja je bila izuzetna, s obzirom na težak društveni život adolescenata koji pokušavaju da uđu u mušku hijerarhiju“, dodaje zoolog.

Očinstvo menja biologiju muškaraca, smatraju stručnjaci. Mladi očevi doživljavaju porast oksitocina (hormona maženja) dok im nivo testosterona opada. Muškarci počinju da se udaljavaju od rizika i lova na partnerke zbog posvećenosti svojoj porodici.

Ove promene bi trebalo da razbiju mit da muškarci nikada ne mogu biti dobri negovatelji, jer nisu biološki „pripremljeni“ za to, smatra profesor De Val.

„Umesto da biologija diktira naše ponašanje, veza između biologije i ponašanja više liči na 'dvosmernu ulicu'. Biologija ima reputaciju 'krute' nauke, ali je daleko fleksibilnija nego što ljudi misle. Imajte ovo na umu kad tvrdite da znate šta je 'prirodno' za našu vrstu“, dodaje zoolog sa Univerziteta Emori, Frans de Val.