Zbog promenjenih vremenskih prilika Sahara ozelenela

Sateliti su nedavno snimili biljni svet koji buja u delovima tipično sušne južne Sahare nakon što su se olujne kiše pojavile kada im vreme nije. To je takođe izazvalo katastrofalne poplave. Naučnici kažu da zagrevanje planete zbog zagađenja fosilnim gorivima čini da i jedno i drugo postane uobičajeno.

Padavine severno od ekvatora u Africi se obično povećavaju od jula do septembra kada se aktivira i zapadnoafrički monsun.

Fenomen je obeležen povećanjem olujnog nevremena koje nastaje kada se vlažan, tropski vazduh iz blizine ekvatora susreće sa vrelim, suvim vazduhom sa severnog dela kontinenta. Centar ovog olujnog vremena – poznatog kao Intertropska zona konvergencije – pomera se severno od ekvatora u letnjim mesecima severne hemisfere. Veliki deo pada južno od ekvatora tokom toplih meseci južne hemisfere.

Ali već negde od sredine jula, ova zona se pomerila dalje na sever nego što bi obično trebalo, šaljući oluje u južnu Saharu, uključujući delove Nigera, Čada, Sudana, pa čak i na severu do Libije, prema podacima Centra za predviđanje klime Nacionalne agencije za okeane i atmosferu (NOAA).

Posledica je da su ovi delovi pustinje Sahare od dva do više od šest puta vlažniji nego što bi trebalo da budu.

Postoje dva moguća uzroka za ovo čudno pomeranje na sever, kaže Karsten Hauštajn, istraživač klime sa Univerziteta u Lajpcigu u Nemačkoj.

Prelazak iz El Ninja u La Ninju uticao je na to koliko se ova zona pomerila na sever ovog leta, kaže Hauštajn. El Ninjo – prirodni klimatski obrazac topliji od prosečnih temperatura okeana u ekvatorijalnom Pacifiku – obično dovodi do sušnijih od normalnih uslova u vlažnim delovima zapadne i centralne Afrike. La Ninja, ili čak i neka nova, može imati suprotan efekat.

Drugi značajan faktor je zagrevanje planete.

„Zona intertropske konvergencije, koja je razlog za ozelenjavanje (Afrike), pomera se severnije što planeta postaje toplija“, objašnjava Hauštajn. „Barem, to je nešto na šta većina modela ukazuje."

Studija objavljena u časopisu Nejčer u junu ove godine otkrila je da bi se dalje pomeranje prema severu u ovoj zoni moglo dešavati češće u narednih nekoliko decenija kako se nivoi ugljen-dioksida – nusproizvoda zagađenja fosilnim gorivima – povećavaju i planeta se zagreva.

Mračne prognoze

Ova promena ne samo što je proizvela posledicu da pustinja ozeleni, već je poremetila sezonu uragana na Atlantiku i imala je velike posledice u poslednjih nekoliko meseci na nekoliko afričkih zemalja.

Zemlje koje bi trebalo da imaju više padavina postaju sve sušnije kako se oluje pomeraju na sever. Delovi Nigerije i Kameruna obično imaju padavina najmanje 50 do 70 kubnih centimetara od jula do septembra, ali je od sredine jula palo samo između 50 i 80 odsto od uobičajene količine, prema podacima Centra za predviđanje klime.

Dalje na severu, u tipično suvljim oblastima, uključujući delove Nigera, Čada, Sudana, Libije i južnog Egipta, palo je 400% više od uobičajene količine kiše od sredine jula, prema podacima istog Centra.

Na primer, severni deo Čada, koji je deo pustinje Sahare, obično padne samo do 2,5 kubnih centimetara kiše od sredine jula do početka septembra. Ali u istom vremenskom okviru ove godine, prema podacima Centra, palo je od 8 do 30 kubnih centimetara.

Ova prevelika količina padavina izazvala je razorne poplave u Čadu. Skoro jedan i po milion ljudi je pogođeno, a najmanje 340 je poginulo u poplavama u zemlji ovog leta, navodi se u izveštaju Ujedinjenih nacija.

U strašnim poplavama je takođe poginulo više od 220 ljudi i raseljeno stotine hiljada u Nigeriji, uglavnom u tipično suvljem severnom delu zemlje.

Smrtonosne poplave su takođe potresle Sudan krajem avgusta, ubivši najmanje 132 osobe i uništivši više od 12.000 domova.

Poplave poput ovih verovatno imaju naznake klimatskih promena, napominje Hauštajn, koji radi na istraživanju u kojoj meri su klimatske promene uticale na određeni vremenske prilike.

Kako se planeta zagreva, moći će da zadrži više vlage, objašnjava naučnik. To bi moglo dovesti do vlažnijih monsuna i razornijih poplava poput ovih koje su bile ove sezone.

Biće potrebno više istraživanja da bi se utvrdila kolika je uloga klimatskih promena u svakoj poplavi, ali to bi mogao biti znak onoga što nas čeka.

„Na svaki pojedinačni događaj utiču klimatske promene“, navodi Hauštajn. „(Čak i ako) nijedna poplava nije (direktno) uzrokovana klimatskim promenama, ona je postala verovatnija.“