Prepelice u Srbiji na nišanu i lovaca i krivolovaca

U Srbiji su 123 vrste ptica na crvenoj listi kao kritično ugrožene. U Evropi je lov na prepelice zabranjen, a jedino je na Balkanu dozvoljen. Kod nas dodatni problem čini krivolov.

Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije od 2000. godine pomno prati situaciju i kroz razne aktivnosti pokušava da zaštiti prepelicu, ali i ostale vrste divljih ptica.

„Napravili smo nedavno jednu mapu, u kojoj smo zabeležili sve slučajeve krivolova od 2000. godine. Ta mapa je javno dostupna, može se pogledati na našem sajtu www.pticesrbije.rs i tu se nalazi 670 slučajeva krivolova“, kaže Uroš Stojiljković iz Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije.

Najveći broj slučajeva zabeležen je od 2014. godine kada se Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije aktivno uključilo u borbu protiv krivolova.

„Ranije je beleženo tek nekoliko slučajeva godišnje, mi sada toliko beležimo prilikom jednog izlaska na teren. Procene su da se u lovnoj sezoni od 15. avgusta do kraja septembra koristi od 600 do 1.200 vabilica“, navodi Stojiljković i dodaje da se krivolov vrši upravo pomoću tih elektronskih uređaja.

Vabilica snimljenim zvukom oglašavanja mužjaka priziva prepelice koje su u toku seledbe ka svojim zimovalištima u Africi i na taj način ih kasnije lovci ubijaju iz zasede. Na taj način u toku lovne sezone strada 50.000 prepelica.

Ko lovi prepelice?

Uroš Stojiljković poručuje da treba praviti razliku između lovaca i krivolovaca.

„Postoje ljudi u Srbiji koji love prepelice jer, za razliku od Evrope, kod nas je ona lovna vrsta. Prepelica je dosta sitna ptica, veličine pesnice, dosta brzo menja svoj let, tako da je u tom smislu atraktivna“, objašnjava Stojiljković.

Prema njegovim rečima, mi nemamo tradiciju da jedemo prepelicu, ali veliki broj krivolovaca dolazi iz stranih zemalja – iz Italije, sa Malte, sa Kipra, gde se ona rado jede.

„Oni ubijaju prepelice i kasnije putevima krijumčarenja dospevaju do bogatih evropskih restorana gde su na trpezama prepelice delikates. Krivolovci koji dolaze ovde za prepelicu plate otprilike tri evra, a krajnji proizvod, taj neki delikates koji se nalazi tamo košta minimalno 50 evra“, navodi Stojiljković i dodaje da u tom lancu mnogi dosta dobro zarade, a oni koji gube su građani Srbije koji ostaju bez svog prirodnog bogatstva.

Opkoljene sa svih strana: krivolov, nestanak staništa, trovanje, strujni udari

Na Bliskom istoku, na severu Afrike prepelice se masovno love mrežama. Među faktorima zbog kojih je lov na njih zabranjen je nestanak adekvatnog staništa za ove ptice.

„Istraživanja koja je su rađena u Evropi pokazuju da je kod 378 ptica gnezdarica u Evropi, u periodu od 1980. do 2017. godine, opala populacija za 17 do 19 odsto. Među njima su najugroženije vrste poljoprivrednih staništa i otvorenih travnih staništa, a jedna od njih je i prepelica. Ovo su staništa koja nestaju zarad poljoprivrede“, objasnio je Stojiljković.

Prepelica može da opstane u mozaičnim poljoprivrednim staništima koja nisu previše monokulturna, kao i onim gde se ne koristi previše pesticida.

Vabilice su zbog toga posebno opasne jer prizivaju prepelice koje uspeju da prežive puške krivolovaca. Na njivama se hrane insektima ili semenjem koje je tretirano hemijskim supstancama, što znatno utiče na njihovu fizičku spremnost da prevale put od nekoliko hiljada kilometara do Podsaharske Afrike. 

Osim izlovljavanja, nestanka staništa, urbanizacije, veliki problem je trovanje ptica, ali i strujni udari.

„Nedavno smo imali zabeležen slučaj stradanja ptica kod Paraćina i kod Niša. Preko 40 roda je stradalo od strujnog udara, to je problem koji ljudima nije dovoljno poznat. Milioni ptica godišnje stradaju na dalekovodima od posledice strujnog udara“, ukazao je Stojiljković.

Od 360 vrsta ptica koliko ih je zabeleženo u Srbiji, 342 su pod nekakvom zaštitom, a pod strogom zaštitom je 307 vrsta ptica. U Crvenoj knjizi ptica Srbije nalaze se 123 vrste. Među njima su velika droplja, orao krstaš, čuvenik kojeg smo nekako povratili sa ruba opstanka, ražanj, muljača, cvrčić trščar, riđa lunja, orao kliktaš. To su neke od najatraktivnijih vrsta koje žive na teritoriji Srbije i preti im nestanak ukoliko ih ne budemo aktivnije štitili.